U Africi sve manje ljudi ima struju zato što se domaći energenti izvoze

Poslednja stvar koja je Senegalu bila potrebna u svom dugotrajnom nastojanju da kapitalizuje velika nalazišta nafte i gasa na njegovoj obali bila su politička previranja.

Najnovija afrička “superzvezda” na tržištu prirodnog gasa bila je puna optimizma kada su se kompanije BP, Woodside Energy Group i Kosmos Energy složile da povećaju bušotine na gasnim poljima na obalama ove zapadnoafričke zemlje pre nekoliko godina. Otkrića su tada reklamirana kao veliki preokret u zemlji u kojoj mnoga sela još uvek nisu priključena na električnu mrežu, a više od trećine stanovnika živi u siromaštvu.

Ali niz kašnjenja u BP-ovom gasnom projektu Grand Tortue Ahmeyim, ili GTA, vrednom 4,8 milijardi dolara, pokazuju da se to neće dogoditi uskoro, što je navelo vlasti da kažu kako bi država mogla da promaši aktuelnu MMF prognozu ekonomskog rasta za 2024. Situacija je dodatno pogoršana pokušajem odlaganja izbora koji produžava mandat predsednika Maki Salu za skoro godinu dana, bacivši zemlju koja je među najstabilnijim demokratijama u zapadnoj Africi u krizu i podižući cenu potrebnih sredstava za svoje energetske težnje.

Nalazi naftnih i gasnih polja u čitavoj Africi su retko ispunjavali prvobitna obećanja, često čineći više štete nego koristi, piše Bloomberg u svojoj analizi.

Sve, od kašnjenja projekata do političke neizvesnosti i lošeg upravljanja, ograničilo je prihode od izvoza, primoravajući nacije na dodatna zaduživanja i pogoršavajući njihovu finansijsku situaciju. Dug Senegala postaje sve skuplji, Mozambik je morao da restrukturira svoje zajmove, a Gana je propala zbog lošeg upravljanja proizvodnjom nafte i gasa.

Otkrića su takođe malo doprinela poboljšanju energetske situacije kod kuće. Domaća tržišta širom kontinenta ne mogu se porediti sa unosnim tržištima izvan njegovih granica.

Strane kompanije podstiču izvoz energeneta, ostavljajući lokalnim privredama ograničen pristup sopstvenom gasu koji se relativno lako može koristiti za proizvodnju električne energije za domove i industriju. Skoro 600 miliona ljudi, ili nešto manje od polovine stanovništva Afrike, nema direktan pristup energiji.

“Prirodni gas se uglavnom izvozi, a afričke zemlje imaju koristi od deviznih prihoda, ali je istina da su domaće potrebe za više energije značajne i da se ne podmiruju“, rekao je Vidžaja Ramačandran (Vijaya Ramachandran), direktor za energetiku i razvoj Instituta Breakthrough, sa sedištem u Kaliforniji.

Afrika je jedini kontinent na kojem je broj ljudi koji nemaju pristup struji tokom godina zapravo porastao. Većina Afrikanaca koji su povezani na elektrodistributivnu mrežu u proseku troše manje po glavi stanovnika nego jedan frižider u SAD.