Ugroženi mali izvoznici u Kini

Produžena fabrička deflacija ugrožava opstanak manjih kineskih izvoznika koji su upleteni u nemilosrdne ratove cena zbog smanjenja poslovanja, dok više kamatne stope u inostranstvu i rastući trgovinski protekcionizam potiskuju potražnju.

Proizvođačke cene padaju već 15 uzastopnih meseci, smanjujući profitne marže do tačke u kojoj su industrijska proizvodnja i radna mesta sada u opasnosti i pogoršavaju kineske ekonomske probleme, koji uključuju krizu imovine i dug, prenosi Reuters.

Oko 180 miliona ljudi u Kini radi na poslovima vezanim za izvoz, pokazuju podaci Ministrastva trgovine iz 2022. godine. Analitičari koji prate Kinu upozoravaju da bi popravljanje deflacije trebalo da bude veći prioritet politike od postizanja očekivanog cilja rasta od oko pet odsto u ovoj godini.

Profit u kineskim industrijskim firmama opao je za 2,3 odsto prošle godine, nakon pada od četiri procenta u 2022. godini. Zvanična anketa pokazala je da se proizvodna aktivnost u januaru smanjila četvrti mesec zaredom, dok su izvozne narudžbine opale 10. mesec.

Usporen izvoz znači da kreatori politike moraju da povuku druge poluge kako bi postigli svoj cilj rasta, povećavajući hitnost stimulisanja potrošnje domaćinstava, navode analitičari. Kina usmerava finansijska sredstva u proizvodni sektor, a ne u potrošače, pogoršavajući zabrinutost zbog prevelikog kapaciteta i deflacije, čak i u naprednijim sektorima, kao što su električna vozila.

Istovremeno, kineska centralna banka oslobađa likvidnost u finansijski sistem kako bi podstakla rast, a banke nude fabrikama jeftine kredite, ali manje firme nisu spremne da uzimaju kredite za finansiranje novih poslova.