Ukidanje poreza i „obavezne akcije“ u borbi protiv rasta cena hrane

Odluka najvećeg svetskog proizvođača pirinča – Indije – da krajem jula zabrani izvoz te žitarice, doneta je kako bi ta država pokušala da obezbedi „snabdevenost i dostupnost po razumnoj ceni“ pirinča na domaćem tržištu.

Cene hrane u fokusu su otkada je inflacija postala problem broj jedan na globalnom nivou, a “snabdevenost” i “razumna cena” pitanja su oko kojih se lome ekonomska i politička koplja širom sveta.

Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) mesečno objavljuje Indeks cena hrane (FFPI), koji prati cene 55 poljoprivrednih proizvoda i namirnica na globalnom nivou. U julu ove godine vrednost tog indeksa u proseku je iznosila 123,9 poena, što je 1,5 poena (1,3 odsto) više u odnosu na jun, ali i dalje 16,6 poena (11,8 odsto) ispod vrednosti zabeležene u julu prošle godine..

U julu je, kako je saopštila FAO, Indeks cena hrane ojačao zbog „solidnog“ rasta cena biljnih ulja, dok su cene šećera značajno pale, a blago pojeftinile žitarice, mlečni proizvodi i meso.

Posebno se prati cena pšenice na međunarodnom tržištu, koja je u julu porasla za 1,6 odsto, po prvi put u poslednjih devet meseci, a najviše zbog neizvesnosti oko izvoza iz Ukrajine, a po izlasku Rusije iz Crnomorske inicijative za žito.

Tu je i pomenuti pirinač, čija cena je u julu dostigla najviši nivo još od septembra 2011. godine. „Indijska zabrana izvoza indike, neprokuvanog belog pirinča, podstakla je očekivanja da će porasti tražnja za drugim vrstama pirinča, pojačavajući pritisak na dalji rast cena, koje su već bile korigovane naviše zbog slabijih zaliha i nabavkama azijskih zemalja“, stoji u izveštaju FAO u okviru julskog Indeksa cena hrane.

Na rast ukazuje i Indeks cena biljnog ulja, koje su povećane za 12,1 odsto u odnosu na jun, po prvi put posle sedam meseci uzastopnog pada.

„Cena suncokretovog ulja porasla je za više od 15 procenata na mesečnom nivou, prvenstveno zbog neizvesnosti izvoza iz crnomorskog regiona. Palmino ulje je takođe poskupelo zbog očekivanja manjeg rasta proizvodnje od očekivanog u zemljama snabdevačima globalnog tržišta, dok su cene sojinog i ulja repice porasle zbog kontinuirane zabrinutosti za proizvodnju soje u Sjedinjenim Američkim Državama i uljane repice u Kanadi. Rastuće svetske kotacije sirove nafte takođe su dale podršku rastu cena biljnih ulja”, upozorava FAO.

U julu je FAO zabeležila i sedmi uzastopni mesečni pad cena mlečnih proizvoda, koji su trenutno za 20,6 odsto jeftiniji nego u isto vreme prošle godine, dok se beleži tek blagi oporavak cena sira. Pale su i cene goveđeg, živinskog i ovčjeg mesa, dok je svinjsko meso u julu poskupelo.

Kako se EU bori protiv rasta cena hrane?

Zemlje članice EU su se na kraju 2022. godine suočile sa inflacijom od 9,2 odsto, dok su poskupljenja hrane u nekim državama članicama bila i duplo viša od proseka. Zato su na različite načine pokušale da se obračunaju sa „inflacijom hrane“.

Španija je tako u januaru propisala nultu stopu PDV-a na određene namirnice, uključujući hleb, brašno, neke vrste mleka i sireva, voće i povrće, a u junu je važenje te mere produžila do kraja ove godine, u Francuskoj je u martu stupio na snagu dogovor sa trgovinskim lancima da određene grupe proizvoda redovno nude po najnižim cenama, a Grčka je ograničila trgovačke marže za odabrane prehrambene artikle.

U Mađarskoj je 1. avgusta ukinuto ograničenje visine cena na brojne prehrambene proizvode, ali je zato nastavljena primena mere „obaveznih sniženja“ u trgovinskim lancima, uvedena u junu uz obaveznu akcijsku stopu od 10 odsto. Od ovog meseca, trgovinski lanci u Mađarskoj moraju da ponude korpu osnovnih namirnica sa najmanje 15 odsto sniženja, a ono što se dešava na tržištu je da su ograničene količine hrane koja može da se kupi po „akcijskim“ cenama.

Zato kupci u Mađarskoj u, recimo, u marketima Spar ne mogu odjednom da kupe više od dva kilograma kristal šećera, pet kilograma brašna, dve litre mleka ili dva kilograma pilećih grudi, a ograničenja „po kupovini“ najavio je i lanac Auchan.

Rast cena hrane u Mađarskoj oborio je rekord u decembru 2022. godine, kada je zabeleženo poskupljenje od 43 odsto u odnosu na kraj 2021. godine. U julu su cene hrane bile više za 22 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

„Iako je u opadanju, ‘inflacija hrane’ ostaje visoka“, poruka je iz poslednjeg Ekonomskog izveštaja Evropske centralne banke (ECB Economic Bulletin), objavljenog početkom avgusta.

U njemu se konstatuje da je rast cena hrane u EU usporio sa 12,5 odsto u maju na 11,6 odsto u junu, pri čemu je rast cena prerađene hrane iznosio 12,4 odsto, što je pad sa 13,4 odsto u maju.

„Iako se čini da je vrhunac prošao, inflacija hrane ostaje visoka, posebno za prerađenu hranu, i nastavlja da predstavlja teret za kupovnu moć domaćinstava. Dok bi uticaji ranijih troškovnih šokova, poput cene energije, trebalo postepeno da jenjava, snažniji doprinos visokoj inflaciji hrane mogao bi da dođe od pojačanog rasta troškova rada, jednostrane odluke Rusije da napusti Crnomorsku inicijativu za žito i ekstremnih vremenskih uslova u nekim zemljama, pošto bi suše i poplave mogle da dovedu do pritiska na cene hrane“, upozorila je ECB u izveštaju.

Pročitajte i prvi deo istraživanja: Srbija i dalje u zoni visokih cena hrane, dalje poskupljenje koče samo potrošači