Za mesec dana prepolovljena količina robe koja prolazi kroz Crveno more

Druga po veličini svetska kompanija za brodski transport kontejnera Maersk saopštila je 2. januara da je na neodređeno vreme obustavila plovidbu Crvenim morem. Saopštenje je usledilo nakon ponovnih napada jemenskih Huta na kontejnerske brodove u moreuzu Bab el Mandeb, koji deli Afriku od Azije.

Rakete su navodno ispaljene na brod u francuskom vlasništvu u utorak nakon što su američke vojne snage intervenisale u napadu na brod Maersk u subotu. Centralna komanda SAD saopštila je da je to bio 24. napad na trgovačke brodove od 19. novembra. Prvog dana nove godine u Crveno more uplovio je i iranski ratni brod, prenosi Statista.

Kada se u martu 2021. godine u Sueckom kanalu koji spaja Mediteran i Crveno more nasukao brod „Ever Given“ u vlasništvu kompanije Evergreen, oko 400 brodova čekalo je šest dana na deblokadu saobraćaja, a šteta se merila milijardama. Procenjeno je da je svakoga dana kroz Suecki kanal prolazi roba u vrednosti većoj od devet milijardi dolara.

Egipat je tražio od brodske kompanije naknadu štete u iznosu od 900 miliona dolara zbog gubitka prihoda od saobraćaja kroz kanal, ali na kraju pristao na značajno manji iznos. Dva meseca kasnije, Uprava Sueckog kanala najavila je njegovo proširenje i produbljivanje dna, ali za sada nema informacija o početku radova.

U planu je i proširenje Panamskog kanala izgradnjom novih kapija prevodnica, a Kina je pre više od 10 godina najavila izgradnju novog kanala između Atlantika i Pacifika u Nikaragvi. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je 2021. godine mega projekat prokopavanja kanala kroz Istanbul između Mramornog i Crnog mora. Potencijalni investitori, prema navodima turske vlade, su Kinezi.

Izvor: Statista

Pored Sueckog kanala, glavne prečice morskih puteva kroz koje prolazi najviše robe su Panamski kanal, Gibraltarski moreuz, Lamanš, Danski moreuz, Bosforski moreuz, moreuz Bab el Mandeb, moreuzi Hormuški, Malaka, Lombok-Makasar, Ombai, Južno kinesko more i Istočno kinesko more.

Kada je reč o aktuelnoj situaciji, Maersk je prvobitno najavio prekid plovidbe u Crvenom moru, koja uključuje prolaz kroz Suecki kanal, na 48 sati, a zatim je prekinuo plovidbu ovom rutom na neodređeno vreme. Više velikih špeditera, među kojima su MSC, Hapag-Lloyd i Evergreen, kao i energetske kompanije BP i Equinor, takođe su prekinuli plovidbu.

Hapag-Lloyd je najavio da neće ploviti kroz Crveno more barem do 9. januara, dok MSC i Evergreen nisu pominjali rokove. Kompanija CMA CGM saopštila je da nastavlja da preusmerava „neke brodove“, a COSCO je takođe smanjio obim saobraćaja.

Izvor: Statista

Bez obzira na tačnost detalja, prekidi i smanjenja plovidbe kroz Crveno more utiču na većinu najvećih kontejnerskih linija, prema podacima online platforme za brodski saobraćaj Alphaliner. To ozbiljno remeti teretni saobraćaj na jednoj od najvećih brodskih saobraćajnica kroz koju prolazi oko 30 odsto robe kojom se trguje u svetu.

Prema podacima S&P Global, tonaža koja prolazi kroz moreuz Bab el Mandeb na ulazu u Crveno more prepolovila se od početka decembra. Prolaz je takođe važan za isporuke nafte, što utiče na njenu globalnu cenu.

Brodovi koji zaobilaze Suecki kanal sada se preusmeravaju oko Rta dobre nade na jugu Afrike. Za brodove koji putuju između Azije i Evrope to uključuje skretanje od 5.500 milja koje traje sedam do 10 dana duže i podrazumeva mnogo veću potrošnju goriva.

Potpuno ili delimično zatvaranje brodskih ruta kroz Crveno more moglo bi ozbiljno da našteti globalnoj trgovini. Najveći zastoji u globalnoj trgovini (po tonaži) usmereni su prema Kini zbog izvozne sposobnosti ove zemlje. Procenjuje se da se oko 80 odsto procenata robe kojom se trguje na globalnom nivou transportuje morskim putem, a da je po vrednosti ta roba 70 odsto globalne trgovine.