Svetska banka očekuje privredni rast Srbije od 2,7 odsto u 2023. godini

Rat u Ukrajini koji je trenutno u toku umanjuje izglede za ekonomski oporavak nakon pandemije za ekonomije rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije, navodi se u danas objavljenom Ažuriranom ekonomskom izveštaju Svetske banke za region.

Ekonomska aktivnost ostaće u dubokoj depresiji tokom sledeće godine, sa minimalnim očekivanim rastom od 0,3 odsto tokom 2023. godine, pošto šokovi izazvani cenama energije i dalje utiču na region. Međutim, region je do sada bolje podneo efekte ruske invazije na Ukrajinu nego što se ranije predviđalo.

Očekuje se smanjenje regionalne ekonomske aktivnosti za 0,2 odsto ove godine, odražavajući rast iznad očekivanja u nekim od najvećih ekonomija u regionu i oprezno proširenje podsticajnih programa iz ere pandemije koje će sprovesti neke vlade.

Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je najveću krizu raseljavanja ljudi u svetu od Drugog svetskog rata, dodatno povećavajući ionako istorijski globalno veliki broj izbeglica. Invazija je takođe naglo ubrzala usporavanje globalne ekonomske aktivnosti, sa rizikom da globalna ekonomija sklizne u recesiju 2023. godine, jer velike ekonomije nastavljaju naglo usporavanje.

Predviđa se da će se ekonomska aktivnost u ekonomijama rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije smanjiti za 0,2 odsto u 2022. godini, odražavajući negativan efekat prelivanja izazvan ratom, a rast će se jedva oporaviti 2023. godine, uz povećanje BDP-a za 0,3 odsto.

Projekcije rasta za 2023. godinu smanjene su za većinu zemalja u regionu pošto je svaka zemlja pogođena poremećajima u lancima snabdevanja, slabljenjem izgleda za rast u evrozoni, restriktivnijom monetarnom politikom od očekivane i ozbiljnim šokovima na robnim tržištima, kao i velikom neizvesnošću izazvanom ratom.

Prognoza je takođe zasnovana na umerenijim cenama roba (ali zadržavanju na visokom nivou), kao i na globalnom okruženju koje karakterišu restriktivniji globalni uslovi finansiranja, ublažavanje spoljne tražnje i popuštanje „uskih grla“ u lancu snabdevanja. Ako rat eskalira tako da ruski izvoz energije bude dodatno poremećen, regionalna proizvodnja mogla bi biti daleko slabija. Dugotrajni rat će verovatno dodatno povećati nesigurnost i fragmentirati trgovinskuu i investicionu integraciju regiona.

Na Zapadnom Balkanu se predviđa rast proizvodnje od tri odsto u 2022. godini – što je najsporiji tempo među podregionima van Istočne Evrope i nešto slabiji od potencijalnog rasta, uprkos snažnom izvozu i turizmu.

“U 2022. godini očekuje se rast u Albaniji od 3,2 odsto, Bosni i Hercegovini od 2 odsto, Kosovu* od 3,1 odsto, Crnoj Gori od 6,9 odsto, Severnoj Makedoniji od 2,1 odsto i Srbiji od 3,2 odsto. Projektovano je da će se rast zadržati u okvirima proseka od 2,9 odsto u predviđenom vremenskom okviru, pošto reforme vezane za pristupanje EU I ulaganja ublažavaju negativne uticaje koje nameću više cene energenata i hrane, poremećaji u trgovini i investicionim tokovima i efekat prelivanja usporavanja aktivnosti evrozone”, ističe se u saopštenju Svetske banke.

Prekid dotoka prirodnog gasa u region, koji se oslanja na Rusiju za 67 odsto svog uvoza prirodnog gasa, povećao je cene energenata i pojačao pritiske za veće subvencije za električnu energiju (Albanija, Severna Makedonija i Kosovo*).

Prognoze za 2023. godinu pokazuju da se očekuju sledeće stope rasta: u Albaniji 2,3 odsto, Bosni i Hercegovini 2,8 odsto, Kosovu* 3,7 odsto, Crnoj Gori 3,4 odsto, Severnoj Makedoniji 2,7 odsto i Srbiji 2,7 odsto.

Pooštravanje globalnih uslova finansiranja ograničilo je dostupnost eksternog finansiranja u regionu. Povećani troškovi zaduživanja, kao i kontrola cena hrane i energenata (Bosna i Hercegovina i Srbija), povećali su pritisak na javni dug i troškove njegovog servisiranja, koji su već naglo porasli nakon vanredne podrške vlade u vezi sa pandemijom 2020. godine, zaključuje se u najnovijem izveštaju SB.