U tekućem tromesečju funta izgubila 11 odsto vrednosti

Vrednost britanske funte pala je na rekordno niske nivoe, izazivajući nove špekulacije u vezi sa hitnom reakcijom iz Banke Engleske, dok samopouzdanje povezano sa planom Velike Britanije da se pozajmicama izvuče iz nevolje nestaje, a uplašeni investitori gomilaju američke dolare.

Sve više raste zabrinutost da će visoke kamatne stope ugroziti rast azijskih valuta i hartija od vrednosti, pri čemu će na udaru biti izvoznici – od japanskih proizvođača automobila do australijskih rudarskih kompanija, piše Reuters.

Funta je izgubila skoro pet odsto vrednosti, pa je njena vrednost 1,0327 dolara, ispod najniže vrednosti 1985. godine. Kretanje valute je pogoršano i zbog niže likvidnosti na azijskom trgovanju, ali čak i nakon oporavka do 1,05 dolara, u poslednje dve sesije njena vrednost je pala za sedam odsto.

Ovaj gubitak vrednosti doprineo je rastu dolara u odnosu na juan, australijsku i novozelandsku valutu. Američka valuta dostigla je, takođe, dvadesetogodišnji maksimum, beležeći rast vrednosti do 0,9528 dolara za evro.

Na tržištima akcija, MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija izvan japana izgubio je jedan odsto vrednosti. Mesečni gubici indeksa kreću se ka cifri od 11 odsto, najvišoj od marta 2020. Japanski Nikkei indeks pao je 2,2 odsto.

Vrednost fjučersa S&P 500 indeksa pala je za 0,5 odsto.

Prošle nedelje, akcije i obveznice su zabeležile gubitke nakon što su centralne banke Sjedinjenih Američkih Država i još nekoliko zemalja podigle kamatne stope i projektovale dalji rast. Japanske vlasti su preduzele akcije na tržištu valutama kako bi podržale jen. Investitori su izgubili poverenje koje su imali u britansku ekonomsku upravu. 

Nasdaq indeks je izgubio više od pet odsto vrednosti, dok je S&P 500 zabeležio pad od 4,8 odsto.

Funta sterlinga je u ovom kvartalu izgubila čak 11 odsto vrednosti, a od početka godine 19,68 odsto prema američkom dolaru.

Petogodišnji prinosi na obveznice niskog rizika porasli su prošle nedelje za 94 bazna poena, što je najveći nedeljni skok koji je zabeležila kompanija za obradu podataka Refinitiv do sredine osamdesetih godina 20. veka. Ukupna vrednost državnih obveznica je takođe pala prošle nedelje, sa dvogodišnjim prinosom od 35 baznih poena na 4,2140 odsto i referentnim desetogodišnjim prinosom od 25 baznih poena na 3,6970 odsto.