Ugroženo poslovanje špeditera u Crnoj Gori

Nemogućnost ili usporenost naplate usluga najveći je izazov s kojim se, usled pandemije koronavirusa, suočavaju špediteri u Crnoj Gori.

Predstavnici Odbora Udruženja špeditera Privredne komore (PKCG) naglašavaju da je situacija otežala izmirivanje tekućih obaveza, kao što su otplate kredita i plaćanje zakupa, dažbina, odnosno poreza, doprinosa, taksi i naknada, kao i mesečnih troškova za režije.

Oni su naveli da je pandemija uticala na usporavanje privrednih aktivnosti u oblasti špedicije, iako je ta grana privrede bila izuzeta od zabrane obavljanja delatnosti.

„Sam proces rada na granicama, carinarnicama i skladištima morao je da se prilagodi preporukama zdravstvenog sistema zbog očuvanja zdravlja i sprečavanja širenja zaraznih bolesti, uz obaveznu socijalnu distancu i poštovanje drugih mera koje se odnose na korišćenje zaštitne opreme“, objasnili su iz Odbora, prenosi RTCG.

Najveća ograničenja kao i pad u realizaciji spoljnotrgovinskih poslova, najizraženiji su tokom letnje turističke sezone.

„Veliki priliv gostiju i povećan uvoz proizvoda u ovom periodu stvara gužve na graničnim prelazima, što dovodi do dodatnog opterećenja graničnih ispostava i terminala u unutrašnjosti. Kao ograničavajući faktor, ističe se i relativno dotrajala saobraćajna infrastruktura“, rekli su iz Odbora Udruženja špeditera.

Ograničenost infrastrukturnih kapaciteta, nedostatak brzih saobraćajnica i spora železnica, prema njihovim rečima, čine da cene transporta od barske luke ka unutrašnjosti budu nekonkurentne, čime i sama luka gubi korak sa konkurencijom iz regiona.

Barijere sa kojima se kompanije u realizaciji spoljnotrgovinskih poslova suočavaju, su visoka nelikvidnost i nemogućnost naplate potraživanja, siva ekonomija, nelojalna konkurencija, nedovoljno razvijena infrastruktura, česte i skupe analize robe, spora administracija na lokalnom nivou i nedostatak stručnog kadra.

Iz Odbora navode da preduzeća u sektoru špedicije, u delu fiskalnih i parafiskalnih plaćanja, kao opterećenje vide doprinose na zarade, poreze na nepokretnosti i dodatu vrednost (PDV), kao i visoke takse i naknade na državnom i lokalnom nivou.

„Potrebno je poboljšanje organizacije i efikasnosti, što ne iziskuje velika novčana ulaganja, a značajno bi uticalo na poslovne rezultate, privrednicima u finansijskom, a državi u finansijskom i kontrolnom smislu“, rekli su iz Odbora.

Oni su dodali da logistička delatnost u Crnoj Gori, usled infrastrukturnih nedostatka, zahteva perfektnu organizovanost i efikasnost, kako bi opstala na tržištu.

„Očekuje se da takva bude i državna administracija, jer je to jedini način da se maksimiziraju benefiti od ulaganja u insfrastrukturu“, poručili su iz Odbora.