Uprkos negodovanju građana, Grčka prelazi na zelene izvore energije

Grčka ostrva su postala „laboratorije“ u kojima se proizvodi energija bez ugljenika, a ove promene se prenose i na kopno, gde se ubrzano zatvaraju rudnici prljavog lignita koji su decenijama pokretali ovu zemlju.

Ovo okretanje Grčke ka zelenim izvorima energije stvara tenzije među građanima. Seosko stanovništvo pokušava da blokira vetroturbine, tvrdeći da će odbiti turiste koji su glavni izvor prihoda Grčke. Građani negoduju i zbog zbog gubitka rudarskih poslova. A skok u ceni prirodnog gasa, goriva koje se koristi za premošćivanje prelaska sa nafte na obnovljive izvore energije, pogađa najsiromašnija domaćinstva, primoravajući vladu da subvencioniše troškove, prenosi New York Times.

Podsticanje tranzicije na čistu energiju, prema nekim analitičarima, izgleda kao herkulovski zadatak za Grčku, zemlju od oko 10 miliona stanovnika koja je nedavno izašla iz razorne decenijske dužničke krize i koja se i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva za energiju.

Ali dok Evropska unija nastoji da bude globalni lider u trci za zaustavljanje klimatskih promena, Grčka se kladi da okretanje ka budućnosti bez ugljenika može da preoblikuje njenu ekonomsku sudbinu.

„Rast ekonomije je neraskidivo povezan sa tim da budemo energetski nezavisni koliko god možemo“ rekao je premijer Kirijakos Micotakis (Kyriakos Mitsotakis), konzervativac koji je preuzeo dužnost 2019. godine, obećavajući da će obnoviti Grčku, delimično na osnovu ekološke agende.

„Grčka može biti paradigma kako energetska tranzicija i klimatske akcije mogu da stvore radna mesta i održivi rast“, rekao je on u jednom intervjuu.

Dok bogatije evropske zemlje kao što su Norveška i Danska čine korake ka preustrojavanju svojih ekonomija kako bi bile prihvatljivije za klimu, Grčka nudi test da li i koliko efikasno siromašnije evropske države mogu da se odreknu fosilnih goriva istovremeno obezbeđujući tampon za one kojima preti opasnost od promena.

Transformacija je neophodna i strateška. Predviđa se da će se grčka ekonomija oporaviti 6,1 odsto ove godine nakon što se rast smanjio za skoro 10 odsto tokom pandemije i za četvrtinu tokom dužničke krize. Ali vlada i dalje treba da privuče milijarde investicija u čistu energiju kako bi pomogla da se uhvati u koštac sa svojom gorom dugova i stopom nezaposlenosti od 14 odsto, i da izgradi čvršće osnove za budući rast.

Grčka je iz Fonda za oporavak Evropske unije (EU) dobila 35 milijardi evra, što je ekvivalentno petini njene ekonomije. Podsetimo, Grčku su ovog leta opustošili najgori požari poslednjih godina, pošto su temperature dostigle 46 stepeni Celzijusa. Kuće su srušene, a hiljade ljudi raseljeno.

Kompanije BlackRock, Quantum Energy Partners i Fortress Investment Group koje se bave vetroelektranama, solarim parkovima i hidroelektranama vide potencijalnu prednost u ulaganju u zeleni razvoj u Grčkoj.

Inače, Grčka se decenijama držala nafte i lignita, a njena ostrva su koristila generatore energije koji sagorevaju naftu i koji su koštali milijarde i izbacivali su preko 2,8 miliona tona ugljenika godišnje. Investitori su bili preplašeni neprobojnom birokratijom i čekanjem do 10 godina na dozvole za izgradnju vetroelektrana ili solarnih farmi, ali je vlast sada obećala da će ovaj proces biti pojednostavljen.