Cene hrane ne miruju, novi inflatorni pritisci osećaju se i u Srbiji

Uredba o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica biće produžena

27.1.2022 08:34 Autor: Redakcija Biznis.rs 11

Foto: Unsplash.com

U poslednjih deset godina hrana na svetskom tržištu nikada nije bila skuplja. Zbog suše su mnogi veliki proizvođači žitarica 2021. imali lošu žetvu, pa...

U poslednjih deset godina hrana na svetskom tržištu nikada nije bila skuplja. Zbog suše su mnogi veliki proizvođači žitarica 2021. imali lošu žetvu, pa su cene pšenice, kukuruza i soje drastično povećane. Rasle su i cene energenata, a sve to zajedno uslovilo je poskupljenje hrane za više od 30 odsto.

Pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Jasmin Hodžić istakao je za RTS da se inflatorni pristisci nastavljaju i da je u planu da se postojeća Uredba o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, koja ističe u februaru produži na dodatnih 90 dana.

Osim loše žetve i energetske krize na rast cena hrane uticalo je i to što je Kina povećala tražnju i otkupila gotovo polovinu zaliha hrane u svetu. Podaci pokazuju da su zalihe ove zemlje na istorijskom maksimumu i da mogu da pokriju potrebe za godinu i po dana.

Sve promene koje se dešavaju na svetskom tržištu osete se i u Srbiji. Tako su i kod nas tokom prošle godine cene hrane rasle, zbog čega je država reagovala donošenjem Uredbe o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica.

Jasmin Hodžić je istakao da je osnovni cilj te Uredbe bio da se zaštiti ekonomski životni standard građana, pre svega najsiromašnije populacije, ekonomski najranjivije, i da se zamrzavanjem cena šest proizvoda u tome i uspelo, prenosi RTS.

On je ukazao da će inflatorni pristisci biti prisutni prema procenama NBS i ostalih međunarodnih relevantnih organizacija, MMF i Svetske banke, sve do trećeg kvartala 2022. godine.

„Inflatorni pristisci se nastavljaju i ideja je da postojeću uredbu, koja ističe u februaru, produžimo na dodatnih 90 dana. Mi smo procenili da je dobro da se zamrznu cene ovih šest osnovnih životnih namirnica i za period koji dolazi posle 10. februara“, naglasio je Hodžić.

Pročitajte još:

Objasnio je i da pored zamrzavanja cena osnovnih životnih proizvoda, država može da ograniči i trgovačke marže, podizanjem carinskih tarifa ako bi došlo do distorzije na tržištu da na neki način spreči izvoz određenih proizvoda, ali može da reaguje i plasmanom robe po diskontnim cenama iz Robnih rezervi.

Podsetio je da su, kada su doneli uredbu o ograničenju cene hleba Sava na 46 dinara, intervenisali sa 30.000 tona pšenice po diskontnoj ceni mlinarima.

Dobro stanje robnih rezervi

Hodžić je ocenio da je stanje u Republičkim robnim rezervama dobro i da oni planiraju u narednom periodu da uvećaju nivo zaliha za tri meseca za skoro sve proizvode kojima raspolažu.

„Akcenat će staviti pre svega na pšenicu, kukuruz, ulje. Čak će za određene proizvode koje uvozimo, pasulj pirinač i so, taj nivo zaliha prevazići tri meseca, tako da ne postoji bojaznost da ćemo ostati s manjkom nekih proizvoda“, rekao je Hodžić.

Srbija je, ističe, ozbiljan proizvođač hrane, među prvima u Evropi, tako da može i kroz carinsku politiku da interveniše, ako dođe do distorzije na tržištu.

„Zabrana izvoza je poslednja mera kojoj se pribegava, zato što nijedna administrativna mera u tžišnim ekonomijama kakva je naša nije dobra. Ona je nužna i ovo je sad vanredna situacija u smislu cenovnih distorzija i načelno je bila neophodna“, objasnio je Hodžić.