Jesenja setva na pragu, čemu mogu da se nadaju poljoprivrednici?

Već treću godinu zaredom pšenica uspeva da “utekne” suši

AgrobiznisBiznisSrbijaU fokusuVesti

16.9.2022 08:26 Autor: Redakcija Biznis.rs 2

Već treću godinu zaredom pšenica uspeva da “utekne” suši Već treću godinu zaredom pšenica uspeva da “utekne” suši
Najava Ukrajine da će površine u jesenjoj setvi smanjiti za najmanje 30 odsto doneće nove neizvesnosti na tržištu žitarica. Stručnjaci ipak smatraju da vesti... Već treću godinu zaredom pšenica uspeva da “utekne” suši

Najava Ukrajine da će površine u jesenjoj setvi smanjiti za najmanje 30 odsto doneće nove neizvesnosti na tržištu žitarica. Stručnjaci ipak smatraju da vesti iz ove zemlje ne bi trebalo da donesu toliko turbulencije na tržištima kao što je bio slučaj tokom proleća ove godine.

Kako prenosi Reuters, do smanjenja površina će doći zbog rasta cena semena i goriva, kao i zbog niskih prodajnih cena žita. U Ukrajini je prošle godine tokom jesenje setve zasejano više od šest miliona hektara, ali su zbog ratnih sukoba veliki delovi teritorije okupirani, tako da je prinos dobijen na 4,6 miliona hektara.

“Ukrajina, posle Rusije, jeste najveći poljoprivredni proizvođač. Međutim, stičem utisak da se čitavo svetsko tržište smiruje. Indeks cena hrane FAO UN pada već pet meseci, i to je pokazatelj da se svet na neki način prilagođava ratnim okolnostima – rekao je za Politiku agrarni analitičar Žarko Galetin.

Jesenja setva je na pragu i u Srbiji, optimalno vreme za sejanje pšenice jeste između 5. i 25. oktobra, ali se u našoj zemlji ovi radovi često produže i tokom celog novembra.

Žito je prošle jeseni bilo posejano na oko 630.000 hektara, što je više nego u 2020. godini, kada su te površine bile između 570.000 i 595.000 hektara. Zbog nestašice ulja ratari su se takođe više opredeljivali za suncokret pa su površine podignute sa oko 215.000 hektara na 245.000. Ove izmene uglavnom su dovele do smanjenja setve kukuruza i manje soje.

Galetin ne očekuju da će se setvena politika u Srbiji menjati ove jeseni i smatra da će struktura biti slična kao i prošle godine. Poljoprivrednici su, zbog pandemijske krize i dobrih cena bili motivisani da se opredele za pšenicu, ali je još nekoliko razloga za ovakve odluke.

“Već treću godinu zaredom se pokazuje da pšenica uspeva da ‘pobegne’ od suše. Najveći problem u poslednje vreme stvaraju nam julske i avgustovske suše, posebno u prvoj polovini tog meseca. Suncokret to najbolje podnosi, dok kod soje i kukuruza ima najveće štete. Zbog toga ne verujem da će biti većih iznenađenja i očekujem vrlo sličnu setvenu strukturu kao i prošle godine”, ističe Galetin.

Srbija je godinama u redu velikih svetskih izvoznika kukuruza. Ovogodišnja suša po dosadašnjim procenama znatno je umanjila rod, ali prosečni prinosi tek treba da budu objavljeni.

“Mislim da će kukuruz opet biti taj gde će poljoprivrednici mnogo razmišljati da li da ga seju ili ne. Više od polovine izvoza kukuruza ide preko Konstance. Ako vidimo da su ogromne količine žitarica zarobljene u Bugarskoj, naravno da će i to osetiti tržište kukuruza kod nas”, smatra Galetin.

Što se tiče cena žitarica na tržištu, on kaže da je jasno da je lestvica podignuta iako cene variraju. Sve je u domenu višeg nivoa i one ne padaju na iznose pre početka krize.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...