Vlada Crne Gore planira zaduživanje od 2,6 milijardi u naredne tri godine

Predstavnici pokreta „Evropa sad“ saopštili su da aktuelna Vlada Crne Gore planira da kumulativno do 2025. godine državu zaduži još 2,6 milijarde evra, kada se uzme u obzir i otplata duga.

“I pored priče ministra finansija Aleksandra Damjanovića kako su prihodi budžeta za ovu godinu planirani optimistično i kako su uključeni određeni ‘fiktivni’ prihodi, isti ministar u Smernicama makroekonomske i fiskalne politike predlaže veći nivo prihoda za šest miliona, pri tome ne planirajući ni jednu novu meru usmerenu na povećanje prihoda“, navodi se u saopštenju predstavnika pokreta „Evropa sad“, koje prenosi agencija Mina.

Oni su naveli da je, kada je u pitanju očuvanje standarda građana, sve što je urađeno na prihodnoj strani bilo preuzeto od prethodne vlade, a tiče se smanjenja akciza na gorivo i smanjenja poreza na dodatu vrednost (PDV) na osnovne životne namirnice.

„Sa predloženim većim prihodima, ministar finansija prognozira deficit od preko 400 miliona za ovu godinu ili 7,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a za naredne tri godine kumulativno još preko 850 miliona deficita. To znači da bi nas ova vlada kumulativno do 2025. godine zadužila još 2,6 milijarde evra, kada se uzme u obzir i otplata duga“, navodi se u saopštenju.

Predstavnici pokreta „Evropa sad“ su naveli da se samo iz te činjenice jasno vidi da vlada nema nikakve vizije upravljanja javnim finansija i vođenja ekonomije zemlje.

„Uz to, za šest meseci ove godine, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, deficit budžeta je na rekordno niskom nivou od 33 miliona, a tek predstoje prihodi od turističke sezone, za koju resorni ministar tvrdi da je bolja nego 2019. godine, ali i reprograma poreskog duga. Iz ovoga proizlazi da bi nas ova vlada dodatno zadužila oko 150 miliona“, navodi se u saopštenju koje prenosi agencija Mina.

Iz pokreta Evropa sad su kazali da mora da u ministarstvu pri projektovanju nisu uzeli u obzir uštede koje su ostvarene za šest meseci na rashodnoj strani i prihode koji su naplaćeni značajno iznad plana, već su samo dodavali nove obaveze udovoljavajući svim potrošačkim jedinicama.

„Da bi se ostvario deficit od preko 400 miliona za ovu godinu, sa ovakvim rezultatima za šest meseci, bilo bi neophodno da deficit do kraja godine u svakom mesecu prosečno iznosi preko 60 miliona, što nije realno, naročito u periodu jul-septembar kada je, zbog sezonskog karaktera, najveće punjenje budžeta. Dakle, očigledna je nekonzistentnost između makroekonomskog i fiskalnog okvira“, dodaje se u saopštenju.