Vozačima se više ne isplati da koriste autogas

Cena autogasa na benzinskim pumpama dostigla je 107 dinara po litri i nikada nije bila manja razlika u vrednosti između benzina i tog goriva. U januaru prošle godine litar autogasa je koštao 73 dinara, što znači da je za 16 meseci poskupeo 34 dinara.

U Udruženju za tečni naftni gas (TNG) kažu za Euronews da je cenu poguralo poskupljenje energenata na globalnom nivou usled korone i krize u Ukrajini, ali i akcize na to gorivo koje su u Srbiji tri puta veće nego u zemljama EU.

Prelazak na „vožnju na plin“ vozačima se sada ne isplati te serviseri kažu da je potpuno stala ugradnja sistema i da trenutno rade samo servisiranje postojećih. Ono što brine vlasnike automobila na TNG je najava da se može očekivati dalji porast cene u narednim mesecima, da će maloprodajna cena biti minimum 110 dinara da bi distribucija TNG-a bila ekonomski opravdana za sve učesnike lanca snabdevanja, piše Euronews.

Cena autogasa je prvi put u decembru prošle godine probila psihološku granicu od 100 dinara i dostigla 102 dinara za litar. Početkom godine vratila se na nešto ispod 100 dinara, ali je opet počela da raste i sada je autogas dostigao cenu od 107 dinara.

Autogas nastaje kao proizvod prerade prirodnog gasa i sirove nafte, što znači da je njegova proizvodnja jeftina. Sa druge strane predstavlja i ekološko gorivo, jer štiti prorodu, nema emisije štetnih materija.

Smanjuje se broj vozila na TNG

Prema podacima iz Udruženja za TNG, smanjuje se broj korisnika autogasa, pošto je njegovo korišćenje za vozače opravdano kada cena TNG-a ne prelazi oko 50 odsto cene benzina, jer treba uračunati i troškove konverzije benzinskih motora na autogas, povećanu potrošnju za pet do 20 odsto po pređenom kilometru, zamenu filtera i periodični trošak atesta za opremu.

Predsednik Udruženja za TNG, Ivan Brajović, za Euronews Srbija kaže da je nekoliko faktora uticalo na drastično poskupljenje tečnog naftnog gasa.

„Dva su faktora na globalnom nivou uticala na rast cena. Jedan je kriza vezana za pandemiju korona virusa, gde je došlo do globalne inflacije koja je preplavila ceo svet, jer se štampaju dolari bez pokrića da se digne privreda. Drugi faktor je ukrajinska kriza koja je pokidala sve kanale snadbevanja i poremetila robne tokove u Evropi. Treći faktor su akcize u Srbiji“, pojasnio je on.

Ističe da je u Srbiji akciza na benzin za 37 odsto veća od minimalno propisane evropske akcize, na dizel je veća za 53 odsto, a na TNG je čak tri puta veća od minimalno propisane akcize u zemljama EU. Podseća da je od 2011. do 2021. godine, akciza na TNG porasla sa 17,98 dinara na 45,17 dinara, što je dovelo do pada potrošnje TNG-a sa 400.000 tona u 2011. godini na svega 155.000 tona u 2021. godini.

„Energetskom, ili bolje reći fiskalnom politikom, pre desetak godina je stvoren ambijent koji destimuliše upotrebu TNG-a kao ekološkog goriva. Kada se tome doda i politika slobodnog uvoza evropskih polovnih dizelskih vozila (kojih se Evropa rešava), dobijamo trenutnu situaciju. U Srbiji danas taksisti mahom koriste vozila sa dizelskim pogonom, a nekada su bili glavni promoteri TNG-a“, naveo je Brajović.

Nema ograničenja cena za TNG

Srbija je u cilju obezbeđenja energetske stabilnosti u uslovima ekstremnog rasta berzanskih cena naftnih derivata privremeno smanjila akcize na motorna goriva (dizel i benzin), ali to nije učinila na TNG, koji takođe predstavlja motorno gorivo.

„Nažalost, to predstavlja dodatno breme na ionako ugroženi TNG koga uglavnom koriste platežno manje sposobni vlasnici privatnih vozila. Vozači odavno prelaze sa TNG-a na druga goriva“, naveo je on.

Vlasnici autoservisa kažu da se sa porastom cene TNG-a posao sveo na održavanje postojećih uređaja, a da nove ugradnje skoro da nema. A zbog toga trpi i ekologija.

Predsednik Udruženja autogas servisera Srbija, Ivan Todorović, navodi da bi država smanjenjem akciza, ali i subvencionisanjem ugradnje uređaja mogla da pomogne.

„Za zagađenje od vozila postoji rešenje. Država bi mogla da subvencioniše ugradnju sistema. Svi pričaju o električnom automobilu, a struju dobijamo iz uglja. Ako uzmemo ceo proces proizvodnje električnog vozila u Srbiji više zagađuje nego dizel vozilo. Drugo, taj automobil može da priušti malo broj ljudi, to se meri u promilima. Kada bi država subvencionisala ugradnju, svi benzinci bi prešli na TNG“, izjavio je Todorović za Euronews.

Prema nekim projekcijama, u slučaju da akciza na autogas bude prepolovljena, republički budžet bio bi uskraćen za oko 4,5 milijarde dinara, a Brajović smatra da bi to moglo da se nadoknadi povećanjem akcize na druga goriva, kao što je komprimovani prirodni gas (CNG).