Vožnja na dizel jeftinija od vožnje „na bateriju“?

Svi vozači električnih automobila na auto-putevima Hrvatske od danas će morati da plate ukoliko žele da dopune svoje četvorotočkaše na javnim stanicama za punjenje.

Naime, Hrvatska elektroprivreda je odredila cene punjenja na najvažnijim putnim saobraćajnicama, gde se nalazi ukupno 31 ELEN punionica. Mediji su preneli da će cene biti za nijansu niže od prosečnih evropskih i da zavise od snage punionice, odnosno brzine punjenja baterije. Ono što ide na ruku vozačima e-vozila je „noćno punjenje“ koje je za 20 odsto niže od dnevnog.

Takođe iz medija znamo koliko bi „električno gorivo“ moglo da košta. U punionicama snage do 22 kW cena je 0,36 evra po kWh, odnosno 0,28 evra tokom noći. Na punionicama snage od 22 do 50 kW noćna cena je 0,385 evra, a na jačim od 50 kW cena je 0,58 evra. Vreme punjenja je ograničeno, te je potrebno tri sata na onim slabijim, jedan sat na srednje snažnim i 45 minuta na najjačim punjačima. Postoji i tarifa ukoliko vozač prekorači vreme punjenja i naplaćuje se 0,14 evra za svaki naredni minut.

Poznata je i računica, ko više troši – klasični ili e-automobili? Električno vozilo koje na 100 kilometara troši oko 22 kWh, što je najčešći slučaj, tokom noći na najsnažnijoj punionici bateriju može da napuni za manje od pola sata, a cena je oko 13 evra. Istovremeno, pandan na dizel gorivo, poslovno vozilo sa šestocilindričnim motorom na 100 kilometara vožnje troši oko šest litara goriva što je trošak od 9,1 evra, piše portal 021.rs. Cena punjenja e-vozila može biti i veća, u zavisnosti od toga u kom periodu se puni, ali iz ove kalkulacije koju je uradio ELEN jasno je da je vožnja klasičnih automobila jeftinija.

Kakva je situacija u Srbiji?

I na auto-putevima Srbije postoje javni elektro-punjači za vozila, koji se još uvek koriste besplatno. Kako Biznis.rs saznaje, punjenje još uvek ne bi trebalo da se naplaćuje, ali logično je da će se jednog dana i to desiti, posebno jer Srbija ide ka članstvu u Evropskoj uniji.

Naime, prema propisima EU (Fit for 55 package), a u cilju smanjenja emisije štetnih gasova, na svakih 60 kilometara auto-puta do 2025. godine treba da bude instalirano 300 kW punjača, odnosno dva puta po 150 kW, a do 2030. godine cilj je 600 kW – to jest četiri punjača po 150 kW. Takođe, na svakih 120 km potrebno je imati punionicu za vozila koja koriste vodonične gorivne ćelije. Evropska unija planira da ima sedam miliona brzih punjača.

S obzirom na to da se u svetu najavljuje i povećanje cena baterija za električna vozila, zbog rasta cene litijuma, možemo pretpostaviti da će vožnja ovih automobila u Srbiji biti ograničena, jer će troškovi biti veći od korišćenja klasičnih automobila.

Naime, platežna moć građana Srbije nije na visokom nivou, te ako se prvo to ne reguliše prosečan vozač koji vozi automobil star 15 godina neće se puno dvoumiti da li da uzme polovan automobil na dizel ili bezolovno gorivo, ili da izabere električno vozilo (koje faktički ne može da priušti).

Problem punjenja vozila električnom energijom, odnosno veći troškovi, mogu da nastanu i zbog poskupljenja struje, ne samo kod nas, već i u svetu. Tome je doprinela i energetska kriza, a solarni paneli i vetroparkovi neće moći da obezbede ogromne količine energije za potrošnju e-vozila. Analitičari navode da bi korišćenje električnog vozila moglo da poskupi od 30 do 60 odsto, a to zavisi od vrste vozila i brzine punjenja.

U perspektivi, korisnik e-vozila će plaćati struju za punjenje automobila isto kao što plaća tečno gorivo danas, jedino pitanje koje se nameće je – po kojoj ceni.