Za smrt na poslu u Crnoj Gori od osiguranja 6.200 evra

Poslodavci za radnike u crnogorskim građevinskim kompanijama za obavezno osiguranje od povreda najčešće uplaćuju minimalne premije od jedan i po do dva evra mesečno, pa u slučaju smrti porodica radnika može da dobije obeštećenje od osiguravajuće kuće u iznosu do 6.200 evra. Ako radnik zadobije potpuni i trajni invaliditet najvišeg stepena može računati na dvostruki iznos – do 12.400 evra, pokazuju podaci iz istraživanja Sindikata građevinarstva i industrije građevinarskog materijala, delatnosti u kojoj se dešava najviše smrtnih slučajeva i teških povreda na radu, odnosno oko 40 odsto od ukupnog broja.

Predsednik ovog granskog sindikata, Nenad Marković, izjavio je za Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) da je ovaj način osiguranja potrebno menjati, jer ne obezbeđuje nikakvu socijalnu sigurnost radniku, a naročito njegovoj porodici u slučaju smrti ili trajne invalidnosti i druge radne nesposobnosti nosioca domaćinstva.

Marković je istakao da se ovo odnosi na legalno zaposlene radnike za koje poslodavac plaća obavezno osiguranje od povreda na radu. Oni koji su angažovani ‘na crno’ nemaju bilo kakvo osiguranje. To je, kako kaže, slučaj sa svakim trećim radnikom u građevinarstvu, jer su oni posebno ugroženi. Oni i njihove porodice za eventualne naknade moraju privatno da tuže poslodavca i dokazuju da su bili angažovani i da su nezgodu imali na takvom radnom mestu.

”Zakon o zaštiti i zdravlju na radu u Crnoj Gori obavezuje poslodavce da na njihov teret kolektivno osiguraju zaposlene od povreda na radu i profesionalnih bolesti. To u praksi znači da poslodavci u građevinarstvu štede i na ovome i da osiguravaju zaposlene na minimalne naknade – premije od 1,5 evra po zaposlenom. Ovaj deo se odnosi samo na privredna društva koja legalno posluju, dok je veliki broj u neformalnoj ekonomiji koji ne osiguravaju zaposlene, gde ne postoje ugovori o radu ili drugi radno-pravni ugovori”, naveo je Marković.

Predsednik Sindikata građevinarstva i industrije građevinarskog materijala dao je primer jedne građevinske kompanije koja osigurava radnike od povreda radu na premiju od dva evra mesečno, prenose podgoričke Vijesti.

”Prema ovom iznosu, premije o ugovorenim uslugama osiguranja isplaćuju se po sledećem principu – za smrt usled nezgode 6.200 evra, smrt usled bolesti 3.100 evra i u slučaju potpunog invaliditeta 12.400 evra”, objasnio je Marković.

Naveo je i primer građevinske kompanije koja je bila kriva za nezgodu na gradilištu u kojoj je poginuo njihov zaposleni. Njegova porodica tužila je ovu firmu za naknadu štete.

„U odnosu na stvarnu štetu, koja podrazumeva materijalnu i nematerijalnu, usled povrede na radu sa smrtnom posledicom, porodici stradalog radnika je po pravosnažnosti presude od ovog poslodavca isplaćen iznos od 50.000 evra. Očito je nesrazmeran i veliki raspon između suma koje u slučaju nezgoda isplaćuju osiguravajuće kuće i dosuđuju nadležni sudovi. U Evropi, poslodavci zaposlene osiguravaju na adekvatne iznose, tako da u slučaju nesreće na poslu ili bolesti, ne trpe njihova preduzeća, a oštećeni radnici i njihove porodice imaju odgovarajuću materijalnu satisfakciju“, kazao je Marković.

Iz Udruženja zaštite i zdravlja na radu naveli su da je crnogorskim Zakonom o zaštiti i zdravlju na radu definisano da je poslodavac dužan da zaposlene obavezno osigurava od povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. „Premije za osiguranje iz stava jedan ovog člana padaju na teret poslodavca, a određuju se u zavisnosti od nivoa rizika od povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom”, glasi citat Zakona.

Njihova iskustva su da većina poslodavaca tek nakon inspekcijskog nadzora i angažovanja stručnih lica ili ovlašćenih organizacija za poslove zaštite na radu, kontaktiraju osiguravajuća društva i dogovaraju polise kolektivnog osiguranja za radnike.

„Ovo se odnosi na sve poslodavce, pa samim tim i na one iz oblasti građevinarstva. Cenu osiguranja određuje osiguravajuće društvo, ali po našem saznanju one su simbolične od jedan do najviše pet evra mesečno. Samim tim su i premije za povrede i povrede sa smrtnim ishodom simbolične, od nekoliko stotina do 10.000 evra. Nismo do sada imali zahtev osiguravajućih društava za konsultacije o određivanju ‘nivoa rizika od povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom’, već to oni rade po njihovim metodama“, saopštili su iz ovog stručnog udruženja.

Koliko je njima poznato, ne postoji zakonski minimum iznosa za kolektivno osiguranje od povreda na radu zaposlenih, a osiguravajuće kuće, što se isplate tiče, poštuju ugovorene iznose. U Udruženju smatraju da je zakonski status kolektivnog osiguranja od povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom u Crnoj Gori vrlo loš, kao i da je slično i u zemljama Zapadnog Balkana.

”Mišljenja smo da kolektivno osiguranje radnika ne treba da bude povereno osiguravajućim društvima koja tržišno posluju, već da se treba ugledati na Nemačku, Italiju i druge napredne zemlje Evropske unije, gde postoje potpuno posebna osiguravajuća društva samo za osiguranje od povreda. Ona su pod državnom kontrolom i neprofitna su, odnosno sva uplaćena sredstva se ulažu u lečenje, rehabilitaciju povređenih radnika, kao i prevenciju povreda na radu. Takva osiguravajuća društva se ozbiljno bave prevencijom zaštite na radu, rehabilitacijom povređenih radnika, zbrinjavanjem bračnim drugova i dece poginulih radnika. Sigurno je to kompleksan put za našu državu, ali kada već takva praksa postoji u zemljama EU, zašto da i Crna Gore ne krene istim putem”, saopštili su iz Udruženja zaštite i zdravlja na radu.

Izvršni direktor Nacionalnog biroa osiguravača, institucije koja okuplja sve osiguravajuće kompanije u Crnoj Gori, Boris Šaban kazao je da Zakon o zaštiti i zdravlju na radu propisuje da je svaki poslodavac, bez obzira na delatnost kojom se bavi, dužan da osigura zaposlene od nezgode/povrede na radu, profesionalnih i bolesti u vezi sa radom, pa bi i građevinske kompanije, ako zakonito posluju, morale to da rade.

”Zakon ne definiše minimalni iznos, odnosno osigurane sume za pojedine rizike osiguranja na koje je potrebno zaključiti osiguranje, već on zavisi od poslodavca i ugovora koji postigne sa osiguravajućom kućom. Iznos premije, odnosno cene polise, zavisi najviše od odabranih osiguranih suma za pojedine rizike”, kazao je Šaban.

Kolektivno osiguranje zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja, kako je kazao, treba da pokriva sve zaposlene prema kadrovskoj evidenciji i to uglavnom 24 sata bez prostornog i vremenskog ograničenja pri i van obavljanja redovnog zanimanja.

”Ugovorom o osiguranju određuju se osigurane sume i shodno proceni rizika odgovarajuće premije osiguranja, odnosno cena osiguranja. Ukoliko dođe do nezgode, nakon završenog lečenja oštećenik sa prikupljenom lekarskom i ličnom dokumentacijom predaje zahtev za naknadu iz osiguranja nakon čega osiguravač, odnosno lekarska komisija utvrđuje procenat trajnog invaliditeta. Procenat invaliditeta koji odredi lekarska komisija se primenjuje na unapred definisanu sumu osiguranja i na taj način se određuje naknada iz osiguranja po osnovu rizika invaliditeta. Na primer, ukoliko je osigurana suma za invaliditet 15.000 evra, a utvrđeni procenat invaliditeta je 20 odsto oštećeniku se isplaćuje 3.000 evra. U slučaju smrti, zakonskim naslednicima se isplaćuje unapred definisana suma. Na primer, ukoliko je osigurana suma za smrt usled nezgode 15.000 evra, naslednicima se isplaćuje ta suma“, rekao je Šaban.

Pored rizika smrti i trajnog invaliditeta, poslodavci mogu, kako kaže Šaban, zaključiti osiguranje i za dodatna pokrića kao što je dnevna naknada, troškovi lečenja, mesečna naknada za nezgodu i slično.

Šaban navodi da iznos premije osiguranja od povrede na radu koju poslodavac dogovara sa osiguravajućom kućom zavisi od delatnosti kojom se firma bavi, izabranih rizika osiguranja, osiguranih suma, broja zaposlenih, prethodnih štetnih događaja i slično.

”Građevinarstvo, kao delatnost, spada u rizičnije grupe poslova, te je i premija osiguranja uglavnom veća. Međutim, kako se pojedini parametri koji utiču na premiju, ugovaraju direktno sa poslodavcem, premija osiguranja se može prilagoditi specifičnosti pojedinog ugovora. Za industriju građevinarstva nemamo izdvojene podatke, ali prosečna premija koju poslodavci plaćaju po zaposlenom u Crnoj Gori iznosi oko 10 evra na godišnjem nivou, uzimajući u obzir sve delatnosti”, konstatovao je Šaban.