Zaduživanje kod domaćih komercijalnih banaka nepovoljno rešenje za Crnu Goru

Odluka Vlade Crne Gore da se do kraja godine zaduži do 350 miliona evra kod domaćih komercijalnih banaka generalno nije dobro rešenje za ovu državu, jer su kamate koje se nude nepovoljne za nju, ocenio je ekonomski analitičar Oleg Filipović.

On smatra da je postojalo dovoljno pozicija na rashodnoj strani ovogodišnjeg budžeta u okviru kojih se mogao uštedeti značajan deo od predviđenih 350 miliona evra, prevashodno na poziciji javnih nabavki.

„Siguran sam da bi se uvođenjem drugih metodologija, poput privatno-javnog partnerstva, moglo uštedeti 30 do 40 odsto nedostajućih sredstava“, izjavio je Filipović, dodajući da je kroz poslovanje IT sektora prošle godine iz Crne Gore izašlo 130 miliona evra, te da je na principu javno-privatnog partnerstva značajan deo tog novca mogao da ostane u Crnoj Gori, prenosi agencija Mina, pozivajući se na Pobjedu.

Ušteda u budžetu se, prema njegovim rečima, mogla napraviti i ograničavanjem rasta plata u javnom sektoru.

„Posebno mislim na honorarne ugovore ili ugovore o delu, gde se pored ‘pameti’ u određenim resorima dodatno angažuju i plaćaju drugi ljudi. Znači da nešto nije u redu ili niste zadovoljni postojećim kadrom, pa ste prinuđeni da tražite rešenja u angažovanju kadra sa strane“, naveo je Filipović, ukazujući da je crnogorska vlada došla u situaciju da se zadužuje zbog povećanih socijalnih davanja i troškova u javnoj upravi.

Ministarstvo finansija još vodi pregovore o ovogodišnjem zaduženju sa više domaćih banaka, a odnedavno i direktno pregovaraju sa mađarskom OTP bankom, u čijem vlasništvu je Crnogorska komercijalna banka, najveća kreditna institucija u Crnoj Gori.

„Razgovori sa OTP bankom teku planiranom dinamikom, i možemo reći da je prepoznat obostrani interes za ugovaranje aranžmana. Više o samom obimu i uslovima zaduženja saopštićemo nakon finalizacije pregovora da u ovoj fazi ne bi ugrozili pregovaračku poziciju“, saopšteno je Pobjedi u Ministarstvu finansija.

U tom resoru su rekli da aktivno pregovaraju sa svim finansijskim subjektima u Crnoj Gori, te da od banaka dobijaju pozitivan signal za spremnost na saradnju sa državom radi prevazilaženja krize.

„U skladu sa našim potrebama i uslovima na tržištu, sklapaćemo aranžmane koji će biti u najboljem interesu države. Što veći obim sredstava obezbedimo ove godine, toliko ćemo stabilnije ući u narednu“, naveli su iz kancelarije Aleksandra Damjanovića.

Za sada su ozvaničeni aranžmani sa dve domicilne banke – Universal Capital, od koje će crnogorska vlada pozajmiti deset miliona evra na pet godina, sa godišnjom fiksnom kamatom od 5,5 odsto, i Erste, sa kojom su sklopili ugovor u iznosu od šest miliona, na petogodišnji rok otplate i fiksnu kamatu od 3,99 odsto plus šestomesečni euribor. Vlada je planirala i da emisijom šestomesečnih državnih zapisa od banaka prikupi 70 miliona.

Komentarišući uslove zaduživanja kod Universal Capital banke, Filipović je ocenio da je to odličan posao za tu kreditnu instituciju.

„Njima je cilj da naprave profit i oni su ovim poslom napravili maksimalan profit. Sa druge strane, da li je visoka kamata za zaduživanje države? Apsolutno je visoka”, rekao je Filipović, postavljajući pitanje kolika će onda kamata biti za građane i privredne subjekte. On je naglasio da u Crnoj Gori ne postoji sistem za ograničavanje kretanja kamatnih stopa.

On tvrdi da je Vlada Crne Gore imala alternativu jer u inostranstvu postoji dovoljno novca, odnosno privatnog kapitala koji je moguće privući.

„To je pitanje izbora ljudi koji upravljaju Ministarstvom finansija – da li su konzervativni ili liberalni ekonomisti. Ako ste konzervativni ekonomista, onda je normalno da je posao sa stranim korporacijama i hedž fondovima za vas suviše riskantan i onda idete prema MMF-u, Svetskoj banci i komercijalnim bankama. Ja nisam pristalica toga“, rekao je Filipović.

Pregovori Ministarstva finansija i domaćih banaka su, prema rečima Filipovića, pokazali svu slabost crnogorskog sistema.

„Vidljiva je slabost funkcionisanja monetarnih institucija u Crnoj Gori i Ministarstva finansija sa jedne strane, odnosno nekomunikaciju između njih. I sa druge strane, pregovori su pokazali apsolutno monopolski položaj banaka u odnosu na sve, koji im je obezbedio upravo naš monetarni sistem“, naveo je Filipović.