Zašto u Africi obožavaju kriptovalute?

Građani iz zemalja Afrike, Azije i Južne Amerike su najčešći vlasnici kriptovaluta. Do ovog zaključka može se doći na osnovu podataka iz više istraživanja Statista Global Consumer Survey. Gotovo jedan od tri ispitanika u istraživanju Statista vezanom za Nigeriju kaže da poseduje neki od kripto tokena, dok se u Americi, na 100 ispitanih svaki šesti izjašnjava da poseduje neku od kriptovaluta.

Ipak, kada je u pitanju vrednost ulaganja u kriptovalute, ona je najveća u Americi i Rusiji.

Nigerija je, prema svim istraživanjima, izbila u vrh kada je u pitanju svakodnevna primena kriptovaluta. Tamo se građani sve više oslanjaju na njih, kada je u pitanju neka od mobilnih novčanih transakcija, slanje novca porodici i prijateljima ili plaćanje u prodavnicama. Dijametralno različito je u Vijetnamu. Tamo je posedovanje kriptovaluta dozvoljeno, ali ne i njihovo korišćenje kao sredstva plaćanja.

Za poslednje dve godine se, prema analizama Statista, broj korisnika kriptovaluta u svetu skoro utrostručio. Najveći menadžeri kripto hedž fondova su sa lokacijom u Evropi, odnosno najviše ih ima u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj. Švajcarska je, inače, prema istraživanjima o globalnoj potrošnji, zemlja sa najvećom stopom prihvatanja kriptovaluta u Evropi.

Međutim, pokazalo se da u Evropi i Severnoj Americi kriptovalute kupuju mnogo više poslovni klijenti, nego građani, dok je u azijsko-pacifičkom regionu preovlađujući kupac – stanovništvo.

U istraživanjima koje je sprovela Statista uočava se i rodna razlika kada je u pitanju vlasništvo nad kriptovalutama. U Australiji je, na primer, vlasništvo kriptovaluta među muškarcima u poslednje dve godine poraslo oko pet procenata, dok je kod žena ono opalo. Tek jedan od pet vlasnika kriptovaluta u Turskoj je ženskog pola. Iako Kolumbija spada u jednu od dve zemlje Latinske Amerike sa najvećim procentom ženskih korisnika, one ni u ovoj državi nisu u većini.

I dok se na globalnom planu uočava jedinstvena rodna razlika u pitanju vlasništva nad kriptovalutama, kada su u pitanju godine, odnosno starost vlasnika, podaci se razlikuju od oblasti do oblasti. U Nemačkoj, na primer, ispitanici istraživanja Statiste, u dobi od 18 do 27 godina su tri puta češće vlasnici kriptovaluta od onih koji su stari između 45 i 54 godine. U Nigeriji, gde je ukupno stanovništvo relativno mlado u poređenju sa ostatkom aftičkog kontinenta, kriptovalute su najpopularnije. 

Obrazloženje za ovaj rezultat je, verovatno, i u činjenici da mladi ljudi u ovoj zemlji ne žele da plaćaju visoke provizije za prenos gotovine između nigerijskih i stranih bankovnih računa. U Rusiji, građani druge starosne dobi su najveći korisnici kriptovaluta. U ovoj zemlji je šest od deset ruskih ispitanika koji su potvrdili da poseduju kriptovalute imalo između 25 i 44 godine starosti.

Obim trgovine bitcoinima u Nigeriji dvostruko je veći nego u evrozoni u prošloj godini. Kolumbijsko tržište dvostruko je veće od tržišta Kanade. Kada se predstave ove cifte, postavlja se i pitanje da li su kriptovalute u delovima sveta postala sredstva za svakodnevnu upotrebu ili je to i dalje alat za investiranje. Podaci iz Globalne ankete potrošača o načinima plaćanja u Egiptu otkrivaju da je osam odsto stanovnika ove zemlje koristilo kriptovalute, mada se ne precizira u koju svrhu.

Definitivno, u zemljama u razvoju, korišćenje kriptovaluta raste brzim tempom. Relativno mlada populacija koja nema pristup tradicionalnim načinima finansiranja, poseduje mobilne pametne telefone, što je svakako alat koji snažno utiče na povećanje korišćenja kripto novca.

Nedavna odluka El Salvadora da prihvati bitcoin kao sredstvo plaćanja je, za sada, najeklatantniji primer usvajanja kriptovalute u manje ekonomski razvijenim zemljama.

Investicioni strateg u CoinShares, Džejms Baterfil (James Butterfill), i generalni direktor kripto berze Luno, Marijus Rejc (Marius Reitz), objašnjavaju za Business Insider zašto kriptovalute cvetaju u ekonomijama u razvoju.

„U zemljama trećeg sveta vidimo snažan porast upotrebe bitcoina“, kaže Baterfil.

Prema izveštajima analitičke kompanije Kayko, obim trgovine kriptovalutama u zemljama kao što su Brazil, Venecuela, Nigerija i Turska bukvalno je eksplodirao tokom proteklih 12 godina.

„Na svetu postoji približno 1,7 milijardi ljudi koji nemaju pristup bankovnim računima. S druge strane, skoro polovina svetske populacije poseduje pametni telefon. U teoriji, ovo je razlog okretanju kriptovalutama. Iako je cena bitcoina veoma kolebljiva, to ne odvraća potrošače u zemljama u razvoju, koji su već navikli na domaće valute neizvesne vrednosti“, zaključuje Baterfil.

Prema tvrdnjama Marijusa Rejca iz kripto berze Luno, jedina regija koja može proći nezapaženo u razvoju i upotrebi kripto valuta jeste Afrika. Ovaj kontinent je, prema njegovom mišljenju, „jedan od najperspektivnijih regiona za usvajanje kriptovaluta, zbog svoje jedinstvene kombinacije i ekonomskih i demografskih trendova“.

Jedan od glavnih faktora koji podstiču ljude u Africi da koriste kriptovalute su visoki troškovi prenosa novca preko banaka. Svetska banka je prošle godine izvestila da transfer novca u Afriku, tradicionalnim bankovnim transferom, ima prosečnu naknadu za transakcije od 8,9 odsto, u poređenju sa globalnim prosekom od 6,8 odsto. Slanje novca u inostranstvo ili prijem novca iz inostranstva uključuje i dodatne troškove. U tom smislu, jednostavnije je novac prenositi preko kripto računa kojim se upravlja putem digitalnog novčanika na pametnom telefonu. Ovo, bar teoretski, predstavlja alternativu kapitalnim transferima između zemalja putem bankarskih transfera.

Postoji nekoliko opasnosti vezano za ovu ideju. Vlade su zabrinute da su transferi sredstava preko kripto računa osetljivi na transakcije pranja novca. Pritom, prilikom prenosa manjih iznosa, transakcioni troškovi i za kriptovalute mogu biti vrlo visoki.

Potrošnja, ali i sve češće krađa električne energije koju koriste „rudari“ kriptovaluta, takođe je briga mnogih država. Kako je, između ostalih, nedavno izvestio američki CNBC, policija je nedavno zaplenila računare na nekoliko ilegalnih farmi bitcoina na ostrvu Borneo, ukupno 1.069 komada. Prema izveštajima tamošnje policije, „rudari“ bitcoina su, u tom mestu, ukrali struju vrednu oko dva miliona dolara. U Americi su ove racije postale česte, dok je prethodnih meseci u Kini otkriveno na desetine sličnih krađa.

Prema tvrdnjama glavnog ekonomiste Evropskog zavoda za hartije od vrednosti i tržišta (ECMA), Stefena Kerna (Steffen Kern), izazov za regulatore širom sveta je da pronađu odgovarajuće regulatorne instrumente za rešavanje rizika koji proizilaze iz sve obimnijeg korišćenja kriptovaluta.

„Postojeći regulatorni instrumenti imaju ograničenja u rešavanju rizika potrošačkog i finansijskog kriminala i rizika od pranja novca. To je dovelo do povećanog regulatornog nadzora nad kriptovalutama, jer su se „perionice“ novca okrenule kriptovalutama, kako bi povećale svoj profit“, iznosi Kern u blogu objavljenom na portalu Svetskog ekonomskog foruma.

FATF je 2019. godine uveo smernice koje obavezuju zemlje da procene i umanje rizike vezane sa aktivnostima kripto imovine i pružaocima tih usluga. One podrazumevaju registraciju i nadgledanje tih aktivnosti od strane nadležnih nacionalnih organa. Međutim, kako FATF izveštava, svega četvrtina država na svetu usvojila je i primenila te smernice.

„Iako su neke jurisdikcije postavile okvire za sprečavanje pranja novca i sankcionisale trgovce kriptovaluta koji se toga ne pridržavaju, kriminalci bi se, zbog toga, mogli brzo preseliti u zemlje koje nemaju ovu regulaciju. Primena tzv. „pravila o putovanju“ biće od suštinskog značaja za utvrđivanje arbitraže vezane za nadležnost. Takođe, od vitalnog značaja je ukloniti anonimnost transakcija digitalne imovine i registracija podataka o transakcijama“, navodi Kern.