Značajan novčani podsticaj američkim gigantima za projekte čistog vodonika

Prošle nedelje je administracija predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) izdvojila sedam milijardi dolara za američke projekte čistog vodonika, a među kompanijama koje će dobiti subvencije nalazi se nekoliko čija su osnovna delatnost fosilna goriva. Projekti uključuju čvorište vodonika vredno 1,2 milijarde dolara u Teksasu, partnerstvo naftnih giganta ExxonMobil i Chevron.

Još 925 miliona dolara odobreno je za projekat koji će se odvijati kroz Zapadnu Virdžiniju, u saradnji sa Marathon Petroleumom i EQT-om. Očekuje se da će oba čvorišta proizvoditi većinu vodonika iz fosilnih goriva, a zatim zahvatati emisije, objavio je Financial Times, a prenosi Poslovni dnevnik.

Sa namerom da razvije sektor koji se smatra ključnim za dekarbonizaciju, Vašington je naveo ukupno sedam projekata. Među njima, dva su delimično smeštena u saveznoj državi Pensilvaniji, a ostali uključuju one sa sedištem u Ohaju, Teksasu, Severnoj i Južnoj Dakoti, Minesoti i severozapadu Pacifika.

Odluka administracije da koristi javni novac za finansiranje industrije fosilnih goriva rizikuje burnu reakciju aktivista za zaštitu životne sredine koji su vršili pritisak da izbegnu finansiranje proizvodnje vodonika na bazi fosilnih goriva koliko god je to moguće.

Inače, finansijska injekcija u ekološke projekte odobrava se Zakonom o infrastrukturi, koji predviđa da se novac dodeljuje projektima vodonika koji se proizvode iz širokog spektra izvora i lokacija. Do sada je skoro 80 ​​projekata podnelo zahteve za finansiranje vodonika, što je najveća savezna investicija u sektoru. Ta najava je jedna od dve dugo očekivane odluke koje sektor očekuje ove jeseni. Zakon o smanjenju inflacije obezbeđuje dodatnih 5,3 milijarde dolara podsticaja za proizvodnju čistog vodonika.

Reč je o zakonu koji je već namamio inovativne kompanije širom SAD brojnim podsticajima za inovacije i zategnutim odnosima između SAD i Evropske unije, koja strahuje od odliva svoje industrije. Glavne naftne grupe snažno su lobirale da pravila za poreske olakšice ostanu fleksibilna.

Čisti vodonik se dugo reklamirao kao potencijalno revolucionarna alternativa nafti i gasu sa obećanjem da će pokretati tešku industriju uz istovremeno skladištenje energije. Trenutno se skoro sav vodonik u SAD proizvodi iz prirodnog gasa, pri čemu su velike količine ugljen-dioksida nusproizvod.

Međutim, naučnici su otkrili da razlike u načinu proizvodnje vodonika mogu dovesti do značajnih razlika u emisiji ugljen-dioksida. Dok takozvani „zeleni“ vodonik koristi energiju vetra i sunca za proizvodnju, „plavi“ vodonik koristi prirodni gas i tehnologije za hvatanje ugljenika.

Naučnici sa univerziteta Cornell i Stanford procenjuju da je ugljenični otisak „plavog“ vodonika 20 odsto veći od direktnog sagorevanja gasa za grejanje. Iako se američka industrija kladi na vodonik u svojim strategijama dekarbonizacije, očekuje se da će igrati samo sporednu ulogu u ispunjavanju ciljeva smanjenja emisija.

Pri tome se smatra da je sedam milijardi dolara samo kap u moru u poređenju sa troškovima izgradnje postrojenja za čisti vodonik. Mnogi analitičari ističu da nedostatak podsticaja na strani potražnje može ugroziti održivost projekata.