Potrebna dalja integracija evropskih tržišta struje i gasnih mreža

EU mora da izbegne zavisnost od vodonika i kritičnih sirovina

EU

18.3.2024 12:33 Autor: Milica Rilak 5

EU mora da izbegne zavisnost od vodonika i kritičnih sirovina EU mora da izbegne zavisnost od vodonika i kritičnih sirovina
Ekonomski istraživači iz različitih zemalja pozvali su EU da na energetsku krizu nakon ruskog napada na Ukrajinu gleda kao na poziv za buđenje i... EU mora da izbegne zavisnost od vodonika i kritičnih sirovina

Ekonomski istraživači iz različitih zemalja pozvali su EU da na energetsku krizu nakon ruskog napada na Ukrajinu gleda kao na poziv za buđenje i da teži boljoj saradnji u Evropi, objavio je nemački institut IFO.

Ne samo da prelazak na nefosilne izvore energije može da smanji stratešku zavisnost već, ako se uradi ispravno, može i da snizi cene električne energije i pomogne EU i njenim državama članicama da ostvare svoje klimatske ciljeve. Dalja integracija evropskih tržišta električne energije i gasnih mreža je od suštinskog značaja kako bi se bolje izbalansirale regionalne nestašice“, poručili su autori rada za istraživačku mrežu EconPol Europe, u kojoj učestvuje i IFO.

Treba izbegavati mere koje narušavaju konkurenciju, kao što su vladine intervencije cenama, savetuju autori istraživanja pod nazivom „Šta je sledeće? Kako obezbediti konkurentnost i energiju za EU?“, uz ocenu da takvi potezi prigušuju napore da se ostvare uštede i smanjuju podsticaje za ulaganje.

„Kratkoročne intervencije bi mogle dugoročno otežati restrukturiranje energetskog sistema. Ako se ipak sprovedu, mora se naći balans između mera podrške za domaćinstva i onih za preduzeća“, kažu koautori istraživanja u saopštenju koje je objavio IFO.

Evropa takođe, kako ističu, treba da izbegava strateške zavisnosti, na primer od kritičnih sirovina ili vodonika.

„Ovo zahteva veću fleksibilnost unutar Evrope, globalnu raznolikost snabdevanja i odgovarajuću mrežu cevovoda za vodonik i gas. Gasne mreže bi takođe morale da se ugase ili prenamene za vodonik. Ignorisanje ovog izazova sada će verovatno dugoročno povećati troškove“, ukazali su u dokumentu.

Izvor: Fraunhofer Institute for Solar Energy Systems 2023, kalkulacija autora Watts Next?

Vladama savetuju da stvore „finansijski prostor“ kako bi bile u stanju da pruže podršku u vremenima krize.

„Takođe je neophodno promovisati prelazak na niskougljeničnu ekonomiju. Ovo ne bi nužno zahtevalo povećanje javnog duga, već smanjenje rashoda – na primer ukidanjem subvencija za fosilna goriva – i povećanje prihoda kroz odgovarajuće cene CO2“, pokazalo je istraživanje.

Sumirajući zaključke, autori rada smatraju da je sada potrebna dalja integracija evropskih tržišta električne energije i gasnih mreža.

„Potreban je i fundamentalni redizajn energetskih mreža kako bi one bile pogodne za obnovljive izvore električne energije, pravovremeno planiranje povlačenja iz pogona ili ponovne namene gasnih mreža, jačanje kapaciteta za predviđanje kriza kroz stvaranje kancelarije za predviđanje i poboljšanje komunikacije kako bi se olakšalo razumevanje i prihvatanje mera politike. Jednako tako, potrebna je bolja koordinacija politike da bi se uveo više panevropski pristup umesto današnjeg nacionalno usitnjenog, kao i da bi se iskorijenili štetni podsticaji i uveli standardizovani proizvodi i platforme za trgovinu širom Evrope za dugoročna tržišta“, poručuju autori istraživanja o budućnosti energetske politike EU.

Koautori ovog rada su Karen Pital (Karen Pittel) i Hulio Savedra (Julio Saavedra) sa instituta IFO, ekonomista za životnu sredinu Andreas Lišel (Andreas Löschel) sa Ruhr univerziteta u Bohumu, Georg Zahman (Georg Zachmann) iz briselskog think-thanka Bruegel, Dejvid Njuberi (David Newberry), direktor Cambridge grupe za istraživanje energetske politike, Pedro Linares sa španskog Univerziteta Comillas Pontifical kao i Frederic Gonand sa Univerziteta u Parizu Dauphine-PSL.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.