Među najvećim ulagačima i Bil Gejts

Da li je “meso iz epruvete” budućnost ljudske ishrane?  

SvetU fokusuVestiZdravlje

17.4.2022 17:10 Autor: Marko Miladinović 36

Da li je “meso iz epruvete” budućnost ljudske ishrane?   Da li je “meso iz epruvete” budućnost ljudske ishrane?  
Veliki investitori širom sveta ubrizgavaju milijarde dolara na tržište takozvane celularne poljoprivrede i očekuju velike prinose od budućnosti laboratorijski kultivisane hrane. Posledično, sve više... Da li je “meso iz epruvete” budućnost ljudske ishrane?  

Veliki investitori širom sveta ubrizgavaju milijarde dolara na tržište takozvane celularne poljoprivrede i očekuju velike prinose od budućnosti laboratorijski kultivisane hrane. Posledično, sve više zemalja reguliše ovakve proizvode, u čemu prednjači Izrael koji je prvi zvanično i započeo masovnu proizvodnju.

U ovakvoj vrsti hrane pre svega se govori o mesu. Ne samo da bi ovakav “uzgoj” bio finansijski povoljniji, već bi doneo i značajna ekološka poboljšanja, i to ne samo u vidu broja spasenih životinja, nego i kada je u pitanju snižavanje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

S druge strane, potencijalni potrošači pokrenuli su pitanje zdravstvene ispravnosti – pa i gurmanske – ovako dobijene hrane.

Šta je meso iz laboratorije?

Da ne bude zabune, laboratorijski kultivisano meso je pravo životinjsko meso koje se proizvodi uzgajanjem životinjskih ćelija u kontrolisanom okruženju – eliminišući potrebu za ishranom životinja na farmi, pa i njihovim ubijanjem. Jedan od ustaljenih naziva za njega među proponentima ovakve proizvodnje je i “čisto meso”, jer ono ne sadrži ubrizgane hormone niti antibiotike, zbog čega se dodatno preporučuje za ljudsku ishranu.

CULT Food Science je investicioni fond sa sedištem u Kanadi koji je vodeći po ulaganjima u oblasti kultivisane hrane. U svom pisanom materijalu opisuje po koracima kako se ona dobija.

Na početku se od životinje uzima tkivo, radi ekstrakcije matičnih ćelija i stvaranja ćelijskih linija. Ekstrahovane linije matičnih ćelija se potom kultivišu u okruženju bogatom hranljivim materijama, oponašajući rast životinjskog tkiva i proizvodeći mišićna vlakna unutar bioreaktora.

Mišićna vlakna se obrađuju i mešaju sa dodatnim mastima i sastojcima da bi se dobio gotov proizvod od mesa. Pošto je kultivisano meso napravljeno od istih tipova ćelija i strukture koje se nalaze u životinjskom tkivu, senzorni i nutritivni profili su slični.

Foto: Pixabay.com
Foto: Pixabay.com

Prednosti višestruke, a mane?

Prednosti “mesa iz epruvete” su višestruke, jer postoji širok spektar koristi za planetu, za ljude i za životinje, koje uključuju smanjivanje upotrebe zemljišta za uzgoj stoke za 95 odsto, manje se kontaminira tlo, a smanjuje se značajno i mogućnost zaraza životinja, kao i prenosa zoonoznih oboljenja na ljude. Stoka, svinje i živina se u ogromnoj meri uklanjaju iz proizvodnog procesa, a već smo pomenuli da ljudi prilikom konzumacije ne bi prenosno unosili hormone i antibiotike, po čemu je ozloglašena aktuelna globalna masovna proizvodnja mesa.

Ovoj listi se može dodati i pristupačnost, jer čitav razvoj u startu i jeste pokrenut sa ciljem široke dostupnosti, a jednog dana i povoljnije cene, u pretećoj nestašici hrane na planeti. Ovaj deo o jeftinoći, doduše, treba uzeti s dozom rezerve jer dolazi od strane ulagača.

Nasuprot prednostima, postoje i određene mane. Američki Centar za bezbednost hrane (Center for Food Safety) u svom izveštaju ističe da ovakav uzgoj ne ide u potpunosti bez životinjskih žrtava, jer će određenom broju njih tkivo morati da se uzima biopsijom.

Singapur prvi odobrio prodaju mesa iz laboratorije, EU traži dodatna istraživanja

Singapur je postao prva zemlja na svetu koja je 2020. godine odobrila prodaju laboratorijski gajenog mesnog proizvoda. Katar će verovatno slediti put Singapura i postati sledeća država koja će prodavati ovakvo meso. Vlada Japana razvija regulatorni okvir za uzgojeno meso kako bi pomogla u većem prihvatanju potrošača.

Izrael je već otvorio prvu svetsku fabriku mesa proizvedenog u laboratorijskim uslovima prošle godine, dok u SAD početak proizvodnje zavisi od dogovora ministarstva poljoprivrede (USDA) i FDA, odnosno zajedničkog usklađivanja neophodne regulative.

S druge strane, aktuelna regulativa Evropske unije zahteva da hrana na tržištu bude bez genetskih modifikacija, pa “meso iz epruvete” mora da prođe dodatna opsežna istraživanja kako bi se utvrdilo da li kod njega dolazi do ovakvih promena.

Eventualno mnogo gore implikacije po ljudsko zdravlje ima još uvek nekonkluzivno istraživanje uticaja konzumacije ovakve hrane na dugi rok. Američka regulatorna tela (FDA) ranije su odobrila pojedine enzime, ulja, alge, gljivice i bakterijske proizvode uzgajane u mikroorganizmima na sličan način, ali uzgajane životinjske ćelije ubrzanim putem su mnogo komplikovanije strukture i zahtevaju detaljniji pregled.

Obim koji je potreban da bi laboratorijski uzgojeno meso postalo prihvatljivo, kvalitetom i količinski, za masovnu potrošnju biće najveći oblik tkivnog inženjeringa u istoriji i mogao bi uvesti nove vrste genetski modifikovanih ćelija u našu ishranu.

Glavna zabrinutost dolazi iz činjenice da je ovakva hrana strahovito brzo proizvedena u bioreaktorima, pa stoga taj njen prekomerni ćelijski rast – uprkos tome što je čista od svih mogućih infekcija – najviše podseća na ponašanje ćelija raka.

Koliko je veliko tržište?

Ipak, prihvatanje laboratorijski proizvedenog mesa raste. U stvari, skoro jedna trećina potrošača u Ujedinjenom Kraljevstvu je spremna da proba “meso iz epruvete” zbog njegovog manje intenzivnog uticaja na životnu sredinu u poređenju sa konvencionalnim mesom.

U zavisnosti od faktora, kao što su jaka potražnja potrošača, paritet cena i inovacije u ćelijskoj poljoprivredi, tržište uzgojenog mesa moglo bi da eksplodira u narednoj deceniji. Konsultantska kompanija McKinsey tvrdi da će do 2030. godine već dostići vrednost od 25 milijardi dolara.

Kako piše investicioni portal Pitchbook, 366 miliona dolara investicija je upumpano na ovo mlado tržište u 2020. godini, a već u 2021. godini više od milijardu dolara, prema prvim procenama. Investicije dolaze iz velikih kompanija kao što su Cargill, Mitsubishi i Tison, dok slavni milijarderi kao što su Bil Gejts (Bill Gates) i Ričard Brenson (Richard Branson) takođe podstiču rast pomenute industrije svojim investicijama.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.