Kompanije koje ne prate tehnološke trendove gube bitku na tržištu

Kako se sektor turizma potpuno oporavio nakon pandemije, potrebe za radnom snagom sve su veće. Međutim, broj turističkih radnika nije zadovoljavajuć.

Iz Unije poslodavaca Srbije nedavno su istakli da je sektor turizma u Srbiji doživeo dramatičan rast u poslednjih 10 godina, ali saradnja turističke privrede i obrazovnog sistema nije pratila ovaj ubrzani razvoj. Kada se tome dodaju demografske promene i migracije stanovništva, nastaje veliki jaz između potreba poslodavaca u turizmu i veština koje postoje na tržištu radne snage.

Problem deficita radne snage u turizmu neke zemlje već rešavaju primenom veštačke inteligencije. Korišćenje chatbotova je rasprostranjeno u hotelima i to će postati uticajan trend u hotelijerskoj tehnologiji.

Poznat je primer robota veštačke inteligencije koji je usvojio Hilton, poznatog kao Connie, koji gostima može da pruži sve potrebne informacije. Connie je dizajnirana za učenje i prilagođavanje ljudskim bićima, pa što više komunicira s ljudima biće efikasnija u budućnosti.

Dr Dejan Mirčetić, naučni saradnik u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije, u razgovoru za Biznis.rs kaže da veštačka inteligencija nudi izuzetne mogućnosti za transformaciju kako turističkog, tako i poljoprivrednog sektora.

U poljoprivredi primena AI može doprineti preciznom vođenju poljoprivrede, optimizaciji resursa, predikciji bolesti biljaka i automatizaciji berbe. Kroz analizu velikih količina podataka veštačka inteligencija pruža mogućnost poljoprivrednicima da donose informisane odluke, smanjujući gubitke i povećavajući prinos.

“Kada govorimo o turizmu, zahvaljujući primeni veštačke inteligencije moguće je personalizovati korisničko iskustvo putem prediktivnih analiza. Zahvaljujući četbotovima korisnici dobijaju interaktivnu podršku, a takođe sve više se optimizuju operativni procesi hotelijerstva i putničkih agencija. Ukratko, veštačka inteligencija predstavlja ključ za unapređenje efikasnosti, produktivnosti i korisničkog iskustva u oba sektora”, navodi Mirčetić.

Na pitanje da li neke kompanije iz ova dva sektora već koriste AI tehnologiju u te svrhe, naš sagovornik odgovara da mnoge inostrane kompanije iz sektora poljoprivrede i turizma već aktivno koriste tehnologije veštačke inteligencije za poboljšanje svojih operacija i usluga.

Kada je reč o preciznoj poljoprivredi, kompanije koriste AI za analizu podataka dobijenih putem dronova ili satelita kako bi optimizovale, na primer, zalivanje, đubrenje i primenu pesticida.

“Tu treba pomenuti i dijagnostiku bolesti jer postoje aplikacije koje koriste veštačku inteligenciju za analizu slika biljaka kako bi brzo identifikovale potencijalne bolesti ili invazije štetočina. Takođe, postoje poljoprivrednici koji koriste robote za berbu, sadnju i prskanje, što smanjuje potrebu za ljudskom radnom snagom i povećava efikasnost”, objašnjava dr Mirčetić.

U turizmu se AI koristi za personalizaciju, pa tako postoje brojne online platforme za rezervaciju putovanja koje koriste AI za analizu ponašanja korisnika i pružanje personalizovanih preporuka hotela, destinacija ili aktivnosti. Turističke agencije i hoteli sve više koriste vođene četbotove za instant komunikaciju sa klijentima, pružajući informacije, odgovore na česta pitanja, a neke čak i za rezervaciju putovanja.

Takođe, veštačka inteligencija se koristi za dinamičko formiranje cena na osnovu potražnje, sezonalnosti i drugih faktora, omogućavajući kompanijama da optimizuju svoje prihode.

“Da sumiram, brojne kompanije u oba sektora prepoznaju potencijal AI tehnologija za poboljšanje svojih operacija, smanjenje troškova i pružanje boljeg iskustva svojim korisnicima i klijentima”, kaže naš sagovornik.

Ulaganje i primena AI u domaćim kompanijama

Prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju koji objavljuje britanska organizacija Oxford Insights u saradnji sa kanadskim International Development Research Center-om, Srbija je 2020. godine bila na 46. mestu od 172 rangirane države. U Srbiji se za sada veštačka inteligencija najviše razvija u oblasti industrije i poljoprivrede.

“Imajući u vidu da radim, između ostalog, i na komercijalnim projektima gde su uključeni i naši privredni subjekti, smatram da postoji ogroman potencijal za primenu veštačke inteligencije u domaćim kompanijama, ali stepen spremnosti varira u zavisnosti od sektora i pojedinačne kompanije. Mnogi faktori, poput digitalne infrastrukture, dostupnosti stručnjaka za podatke i kapitala, kao i opšte kulture inovacija, igraju ključnu ulogu u određivanju spremnosti kompanije za implementaciju AI.

Takođe, važno je napomenuti da primena AI nije samo pitanje tehnologije, već i promene poslovne kulture. Kompanije moraju da budu otvorene za promene i spremne za kontinuirano učenje i adaptaciju”, ističe Mirčetić.

Uprkos ovim izazovima, uz pravu edukaciju, podršku i partnerstva, mnoge domaće kompanije mogu imati koristi od AI tehnologija kako bi poboljšale efikasnost, optimizovale operacije i stvorile konkurentske prednosti na tržištu.

“Zato je zadatak nas kao zaposlenih Instituta za veštačku inteligenciju Srbije da teorijske aspekte iz oblasti AI pretvorimo u praktična rešenja koja će doprineti rešavanju problema u privredi”, smatra naš sagovornik.

On kao primer dobre prakse navodi regionalnog lidera u agrobiznisu, domaću kompaniju Agromarket čiji je top menadžment prepoznao važnost implementacije novih tehnologija za budući razvoj i jačanje tržišne pozicije. Shodno tome, videli su u Institutu za veštačku inteligenciju potencijalnog partnera za tehnološku tranziciju ka inovativnim rešenjima poput AI.

“Kao zaključak, moram da istaknem da je za uspešnu saradnju između nauke i privrede neophodna spremnost sa obe strane. Međutim, neophodno je shvatiti da ulaganje u AI nije samo pitanje finansija. To podrazumeva i ulaganje u obrazovanje, stručno osposobljavanje zaposlenih, kao i izgradnju odgovarajuće tehnološke infrastrukture. S obzirom na rastuću globalnu integraciju i digitalizaciju, kompanije koje ne prate tehnološke trendove mogu se naći u nepovoljnom položaju na tržištu”, zaključuje dr Dejan Mirčetić, naučni saradnik u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije.

Sutra: Veštačka inteligencija unosi tektonske poremećaje na tržištu rada