Veštačka inteligencija donosi tektonske poremećaje na tržištu rada

Najveći rukovodioci u američkim tehnološkim kompanijama okupili su se sredinom prošle nedelje na samitu kako bi raspravljali o razvoju adekvatne regulative za veštačku inteligenciju. Na jednom mestu našli su se Ilon Mask (Elon Musk), Bil Gejts (Bill Gates) i Mark Zakerberg (Mark Zuckerberg), te svojom tehnološkom, ali i finansijskom “težinom” dali poseban značaj ovom skupu.

Uz mnogo priče, a malo konkretnih zaključaka, složili su se ipak u jednom – veštačka inteligencija mora da se stavi pod kontrolu regulative, dok đavo nije odneo šalu.

Ovu poslednju konstataciju ipak treba uzeti s rezervom, jer veštačka inteligencija (AI) kakva je danas rasprostranjena i dalje je daleko od naučno-fantastične vizije tehnološke invazije koja može da ugrozi opstanak čovečanstva – ako je ona uopšte i ostvariva. Ne, takozvana generativna AI kakvu sada poznajemo predstavlja najveću pretnju po opstanak radnih mesta u pojedinim industrijama, uz potpuno zamućeno poštovanje autorskih prava, na šta su posebno osetljivi vizuelni umetnici i pisci, odnosno kreatori sadržaja na internetu.   

Lider demokrata u Senatu SAD Čak Šumer (Chuck Schumer), koji je organizovao pomenuti samit na Kapitol Hilu kao deo nastojanja da se uvede zakon o veštačkoj inteligenciji, upitao je prvo sve prisutne učesnike – dvadesetak mogula, advokata, viđenijih predstavnika udruženja građana – da li država treba da ima ulogu u nadzoru nad veštačkom inteligencijom, i svi su podigli ruke u znak odobravanja, iako nastupaju iz potpuno različitih pozicija.

Raspravljalo se, između ostalog, i o potencijalnom osnivanju nezavisne agencije koja bi nadgledala određene aspekte tehnologije koja se prebrzo razvija, kako kompanije mogu da budu transparentnije, ali i kako Sjedinjene Američke Države mogu da ostanu ispred Kine i drugih zemalja u najnovijoj tehnološkoj trci. Osnivač Tesle Ilon Mask lakonski je komentarisao da je „diskusija bila veoma civilozovana” i da su u njoj učestvovali “neki od najpametnijih ljudi na svetu”, prenela je njegove reči agencija AP.

Šalu i Maska na stranu, predviđanja u pogledu posledica AI na globalno tržište rada uopšte nisu vesela po ljude.

Iako su kreatori programa zasnovanih na AI u početku tvrdili da će ova tehnologija najpre promeniti način na koji se obavljaju automatizovani zadaci i time preusmeriti ljudske kadrove da se bave “kreativnijim i strateški važnijim zanimanjima”, kako je svojevremeno pisao Time Magazine, u stvarnosti AI je prvo napala upravo kreativce. Veštački generisane slike i tekstovi po uzoru na određene autore već su preplavili internet.

Generativna veštačka inteligencija pomaže kada treba dobiti odgovor na traženi upit pa što je veća njena baza informacija, i njeni odgovori trebalo bi da budu tačniji. Uz korišćenje mašinskog učenja (machine learning) AI se već godinama upotrebljava na društvenim mrežama, gde njihovim korisnicima pokušava da prikaže precizno targetirane reklame.  

AI svakako ima i svoju korisnu upotrebu izvan ciljanog marketinga. U medicini već sada sa velikom sigurnošću može da predvidi mogućnost za razvoj kancera, tačno ga locirajući i predviđajući njegov tip, uz unošenje dovoljne količine parametara o stanju pacijenta i njegove porodične istorije.  

Najnovija istraživanja pokazuju da će u roku od oko dvadeset godina svi podaci (!) na planeti biti digitalizovani, što znači da će datoteka koju će AI obrađivati biti ogromna. To takođe zahteva upotrebu velikih kompjuterskih resursa, dakle čipova, zbog čega je i započet veliki trgovinsko-proizvođački sukob na relaciji SAD-Evropa-Kina.

AI se već upotrebljava za donošenje odluka i optimizaciju poslovnih procesa. Svetski ekonomski forum u svom izveštaju objavio je da očekuje gašenje 85 miliona “tradicionalnih radnih mesta” u čitavom svetu već do kraja 2025. godine, ali uz optimističnu pretpostavku da će biti potrebno oko 97 miliona novih radnika na pozicijama u digitalnom marketingu, informatičkoj bezbednosti, mašinskom učenju i big data analizi. Problem je samo što takvih radnika još uvek nema u tolikom broju, niti mogu da budu kreirani u tolikom broju u kraktom vremenskom periodu.

Pored toga, najteže fizičke poslove, kao što je na primer rad u rudnicima, i dalje će morati da obavljaju ljudi.

Drugim rečima, moguće je da će u jednom trenutku, veoma skoro, nastati velika rupa na globalnom tržištu rada, te da će porasti vrednost i tražnja za poslovima koji su vezani za upotrebu AI, dok postoji opasnost da će onim najtežim i već potplaćenim zanimanjima dodatno pasti cena zbog naleta velikog broja nezaposlenih. Uz to, niko ne zna zapravo kako će se završtiti borba za postizanje fer cena za kreatore sadržaja na internetu i utvrđivanje autorstva.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Kompanije koje ne prate tehnološke trendove gube bitku na tržištu