Prostran: Ozime kulture u odličnom stanju, pred nama dobra godina za pšenicu

Iako je prolećni mraz u Banatu oštetio pojedine zasade, poljoprivrednici u Srbiji mogli bi ove godine da očekuju dobru žetvu pšenice. Prema rečima stručnjaka, stanje na njivama uliva optimizam, uprkos izazovima koje poslednjih godina donose klimatske promene.

Na to ukazuje agroanalitičar Milan Prostran, koji je tokom obilaska Južnog Banata imao priliku da se uveri u stanje useva na terenu.

Kako ističe, ratari su prošle jeseni pažljivo procenjivali koliko mogu da ulože i koje kulture da zaseju, vodeći računa o sve izraženijim klimatskim rizicima. Rezultat takvih odluka jeste činjenica da je pod pšenicom ove godine zasejano između 630.000 i 650.000 hektara, što predstavlja značajnu površinu.

„Poljoprivrednici su poslušali i sopstveno iskustvo i upozorenja koja se već godinama upućuju zbog klimatskih promena. Zato su se odlučili za veće površine pod ozimim kulturama, koje su se pokazale sigurnijim u odnosu na prolećne setve“, navodi Prostran.

On podseća da su stručnjaci godinama ukazivali da bi Srbiji, uz maksimalnu primenu savremene agrotehnike i visoke prinose, bilo dovoljno oko 400.000 hektara pod pšenicom. Međutim, uslovi proizvodnje poslednjih godina značajno su se promenili.

„Živimo u vremenu klimatskih ekstrema, suša i različitih kriza, pa je dobro što su proizvođači povećali površine pod kulturama koje se seju u jesen. To je dodatna sigurnost za domaću proizvodnju hrane“, ocenjuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ozime kulture trenutno se nalaze u veoma dobrom stanju. Pšenica, ječam, raž, ovas i uljana repica dobro su podneli vegetacioni period i imaju solidne izglede za uspešan završetak proizvodnje.

„Pšenici u ovom trenutku praktično nisu potrebne dodatne padavine. Ima dovoljno vlage da završi razvoj i formira zadovoljavajući prinos“, kaže Prostran.

Ipak, dodaje da ove godine ne treba očekivati rekordne rezultate. Razlog nije stanje useva, već nešto skromnija ulaganja proizvođača tokom jeseni.

„Da je primenjena puna tehnologija proizvodnje, prinosi bi mogli da budu sedam, osam ili čak devet tona po hektaru. Međutim, zbog ekonomskih okolnosti mnogi poljoprivrednici su smanjili ulaganja u takozvane faktore intenziviranja proizvodnje. Bez obzira na to, očekuje nas dobra godina za pšenicu“, smatra naš sagovornik.

Pored prinosa, poljoprivrednike već sada brine pitanje plasmana novog roda. Srbija će, kako navodi, u žetvu ući sa značajnim zalihama pšenice koje se već nalaze kod proizvođača i u državnim rezervama. Ipak, Prostran smatra da razloga za paniku nema.

„Hleb je osnovna životna namirnica i za pšenicu će se pronaći tržište. Najvažnije je da rod sazri, da se obavi žetva i da se zrno bezbedno smesti u silose. Nakon toga treba pratiti tržišna kretanja“, objašnjava agroanalitičar.

On savetuje proizvođačima da ne žure sa prodajom odmah po završetku žetve.

„Pšenicu ne treba odmah nuditi tržištu. Potrebno je vreme da tehnološki dozri u skladištima, a i tržišne okolnosti mogu da se promene u narednim nedeljama. Naravno, deo roda je već unapred prodat kroz takozvanu zelenu prodaju, što je uobičajena praksa kada proizvođačima nedostaju sredstva za finansiranje nove proizvodnje“, navodi Prostran.

Kada je reč o drugim kulturama, stanje na parcelama nije potpuno ujednačeno. Uljana repica izgleda veoma dobro, dok se među prolećnim usevima trenutno najbolje drži suncokret. Šećerna repa je takođe u dobrom stanju zahvaljujući padavinama koje su stigle u pravom trenutku. Sa druge strane, kukuruz za sada zaostaje.

„Kukuruz je još prilično mali i tu postoji određena zabrinutost. To je kultura koja traži i vodu i sunce, a proizvođači su već duže vreme u dilemi koliko ga sejati i kada obavljati setvu. Takva situacija bila je prisutna i prošle godine“, kaže Prostran.

Tokom obilaska Južnog Banata primetio je i manji broj parcela na kojima je pšenica polegla usled jakih vetrova i dobrog razvoja useva. Međutim, smatra da to za sada ne predstavlja ozbiljan problem.

„Najvažnije je da ne bude velikih nevremena i ekstremnih vremenskih pojava. Grad može da napravi štetu, ali on uglavnom pogađa lokalna područja, a ne čitavu zemlju. Ako nas vreme posluži, postoje dobri izgledi da ovogodišnja proizvodnja pšenice bude sasvim zadovoljavajuća“, zaključuje agroanalitičar Milan Prostran.