Bečlije vole da dele vozilo, u Srbiji automobil kao član porodice

Popularnost car sharing usluge smanjila je gužve na ulicama velikih gradova Evrope, ali i troškove vozača koji se odnose na parking, servis, registraciju, održavanje vozila i ostale izdatke vlasnika automobila.

Deljenje automobila postaje sve popularnija opcija za prevoz u urbanim sredinama širom razvijenih zemalja. Reč je o iznajmljivanju vozila putem aplikacije, a vožnja je ograničena kupljenim vremenskim intervalom. Kompanije koje se bave ovim poslom u ponudi najčešće imaju električne automobile.

Tri osnovna oblika car sharing

Prvi vid car sharing (peer-to-peer) podrazumeva da nekoliko osoba kupe vozilo, koriste ga i dele troškove korišćenja.

Drugi oblik se može uporediti sa rent-a-car servisom koji podrazumeva stacionarno deljenje. Pre svega se odnosi na duže vožnje i duže vremenske periode korišćenja.

Treći oblik jeste „free-floating car-sharing“ pri kojem kompanije koje se bave ovim poslom imaju vozni park sačinjen od električnih automobila.

Pored vozila, nezaobilazni su punktovi gde se automobil može preuzeti ili dopuniti njegova baterija. Sve usluge realizuju se aplikacijom na pametnom uređaju.

„Postupak korišćenja ‘car share’ počinje dolaskom na sajt kompanije, gde se korisnik registruje. U kancelariji firme parafira se ugovor i od tog trenutka moguće je upotrebljavati vozilo. Platnom karticom koja je povezana sa aplikacijom kupuju se minuti i to – 15, 30 ili 60 minuta. Pre nego što počne sa vožnjom, korisnik aktivira opciju, na primer ’15 minuta’. Telefon prikazuje lokaciju sa slobodnim automobilima. Korisnik dolazi do automobila, otključava ga putem aplikacije i proverava da li vozilo zadovoljava sve uslove za vožnju. Ključ se nalazi u vozilu, pa se motor može startovati. Ukoliko je vožnja trajala 15 minuta, sa ukupnog vremena koje je korisnik kupio taj interval se oduzima. Kada vožnja traje duže, umanjuje se ukupno vreme iskorišćeno za kretanje automobila. Na kraju se automobil zaključava aplikacijom, a korisnik ima obavezu da se odjavi. Tada je vozilo slobodno za druge korisnike“, objašnjava za Biznis.rs direktor kompanije Car4Use Veljko Đokić.

Kakva je situacija u Srbiji?

Kompanija Car4Use je pionir car sharinga u Srbiji, ali je posle nekoliko godina ova opcija isključena iz palete usluga. Naš sagovornik kaže da je ideja dobra, ali je momenat za njenu implementaciju verovatno bio preuranjen.

„Posao smo započeli pre sedam godina, radili na njemu do određenog nivoa i odlučili da ga stopiramo. Presudni razlog bila je kriza izazvana pandemijom. Trebalo nam je dosta pomoći najviše kada je reč o parking mestima. Imamo razvijena softverska rešenja koja su neophodna za nastavak sa radom. Nismo odustali od ideje car sharing, ali ona sada nije u prvom planu“, navodi Đokić.

Dok je car sharing usluga bila na raspolaganju korisnicima u Beogradu, 15 minuta vožnje koštalo je 360 dinara. Početak svake podrazumevao je dodatna četiri minuta u kojima vozač pregleda auto, spakuje se, sedne za volan, pre nego što startuje motor. Đokić kaže da se mnogim korisnicima isplatila cena od 360 dinara za 15 minuta koliko je najčešće potrebno da se stigne do posla ili određene lokacije u gradu. Zato je car sharing jedan od najbržih i najefikasnijih vidova prevoza po pristupačnoj ceni.

„Najveće prednosti koje su uvideli naši korisnici jeste što ne moraju da brinu kao što je to slučaj kod sopstvenog vozila – plaćanje servisa, registracije, popravke i druge obaveze. Jedan deo zainteresovanih koristi automobil samo za dolazak i odlazak sa posla. Ovo je poželjna opcija za korisnike koji žive na lokacijama gde je teško pronaći parking ili je garaža skupa. Njima je bilo povoljno da plaćaju vozilo srazmerno korišćenju. Sve je bilo uključeno u cenu, a održavanje vozila nije njihova briga“, navodi Đokić.

Zašto je car sharing popularan širom Evrope?

Reč je o biznisu koji beleži vrtoglavi rast i već značajno utiče na broj prodatih vozila renomiranih automobilskih kompanija. Gradovi vode računa o svakom detalju, naročito o mestima gde se automobili ostavljaju. Ukoliko je reč o električnim vozilima, blizina punjača jedan je od najvažnijih uslova.

„Pojavio se podatak da u Austriji, odnosno Beču, 46 odsto porodica nema privatni automobil. Do pre nekoliko godina tamošnje porodice imale su po dva automobila. Zbog troškova parkinga, održavanja i činjenice da vozilo sa svakom godinom gubi na vrednosti, Austrijanci su kao praktičan narod rešili da više koriste car sharing, a za duže relacije rent-a-car. U Beču je to izvodljivo, jer imaju razvijen gradski saobraćaj i masovno koriste bicikle. U mnogim Nemačkim gradovima realizovana je ideja povezivanja car sharing opcije sa javnim prevozom. Na primer, u Minhenu na 1.000 stanovnika postoje dva car share vozila u proseku. Povećan je broj punionica, a sistem povezan sa gradskim prevozom“, navodi za Biznis.rs sekretar Asocijacije automobilskih novinara Srbije (AAN) Petar Živković.

Naš sagovornik kaže da korisnici javnog prevoza dobijaju povlastice za car sharing usluge. Tu su i druge pogodnosti kao što je dostava pošte ili hrane. Na aplikaciji postoji prikaz saobraćaja u realnom vremenu, što korisniku pomaže da stigne do odredišta na brz i jednostavan način. Automobili imaju operativne sisteme koji pružaju mogućnost rezervacije u bioskopima i restoranima.

„Kompanije koje nude car sharing uslugu žele da korisnik nema prazan hod. Sve ide ka tome da automobili vrlo brzo dobiju auto-pilote. U Hrvatskoj je Rimac najavio osnivanje potpuno nove firme koja bi Zagrebu obezbedila potpuno električna i robotizovana taksi vozila. To je za naše prilike još uvek daleko, ali se vrlo lako može razviti“, navodi Živković.

Uprkos brojnim pogodnostima, teško je očekivati da će u doglednom periodu kod nas ova usluga dostići popularnost kakvu ima u razvijenim zemljama. Razloge treba tražiti u infrastrukturi, nedostatku parking mesta u centralnim gradskim zonama, ali i navikama naših ljudi kada je reč o vlasništvu nad automobilima.

„Kupovina automobila kod nas je porodični događaj, kao kad dobijete prinovu u porodici. I dalje je to velika investicija, pa nam ne deluje lako da automobil sa bilo kim delimo. Ne kupujemo mnogo novih automobila, a naš gradski prevoz ima svojih mana. Da bi car sharing zaživeo morate imati razrađen sistem za parkiranje. Tu su i pojedine restrikcije kojima se onemogućava ulazak privatnih automobila u centar grada. Videli ste šta se desilo kada su pokušali da nametnu strože kriterijume za izduvne gasove. Uredba je odložena na još dve godine“, podseća Živković i dodaje da car sharing kompanije danas ne povezuju samo gradove, već i države koje nisu u Evropskoj uniji.

„U Hamburgu je na svakih 1.000 stanovnika 0,86 car sharing vozila. Povezani su sa gradovima u Engleskoj. Tako korisnik prilikom dolaska na aerodrom dobija informaciju o vozilu i svim drugim detaljima vezanim za njegovu upotrebu. Može samo da preuzme i vozi“, zaključuje Živković.