Ko snosi odgovornost kada se zaposleni povredi radeći iz svog stana?

Podaci Inspektorata za rad pokazuju da je tokom prva tri meseca 2026. godine u Srbiji obavljeno ukupno 206 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu, što predstavlja pad od 15 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Od početka godine do kraja marta sedam zaposlenih izgubilo je život usled povreda na radu, dok je u istom periodu 2025. stradalo deset lica.

Građevinarstvo već godinama važi za jednu od najrizičnijih delatnosti u Srbiji, pre svega zbog rada na visini, upotrebe teške mehanizacije, nedovoljne primene zaštitne opreme i čestog angažovanja radnika na privremenim i sezonskim poslovima. Inspekcijski nadzori u toj oblasti uglavnom se odnose na proveru primene mera bezbednosti, ispravnosti skela i opreme, kao i načina organizacije rada na gradilištima.

U Inspektoratu za rad ističu da, uprkos ograničenim kadrovskim kapacitetima, trenutni broj inspektora omogućava sprovođenje kontrole primene mera bezbednosti i zdravlja na radu na teritoriji cele Srbije. Samo u Odeljenju inspekcije rada u Beogradu trenutno radi 42 inspektora, dok u odeljenjima u Šapcu i Valjevu radi njih 16.

Istovremeno je raspisan i javni konkurs za prijem još 29 inspektora rada, što bi u narednom periodu trebalo dodatno da ojača kapacitete kontrole.

Šta se smatra povredom kada se radi van kancelarije?

Paralelno sa klasičnim rizicima na radnom mestu sve veću pažnju privlače i povrede nastale tokom rada od kuće i rada na daljinu. Ono što je donedavno bilo izuzetak nakon pandemije postalo je uobičajen model rada u brojnim kompanijama, posebno u IT sektoru, administraciji, marketingu i uslugama. Međutim, zakonska pravila nisu u potpunosti ispratila promene na tržištu rada, pa se sve češće postavlja pitanje šta se tačno smatra povredom na radu kada zaposleni posao obavlja iz svog doma.

Advokat Branislav Vještica kaže da situacija u kojoj se zaposleni tokom radnog vremena na daljinu, odnosno od kuće, povredi tako što se saplete o kabl, iz ugla zakona može dobiti potpuno drugačiji značaj.

„Ukoliko je ugovorom o radu precizirano da zaposleni radi od kuće u tačno određenom prostoru, povreda koja se dogodi u tom prostoru može biti tretirana kao povreda na radu“, navodi advokat.

Ali, upravo ovakve situacije ukazuju na pravnu nesigurnost i nedovoljnu regulisanost rada od kuće i rada na daljinu.

„Važeći Zakon o radu prepoznaje ove modele uglavnom kroz osnovne definicije i nekoliko načelnih pravila, ali bez detaljnog uređivanja međusobnih prava i obaveza zaposlenih i poslodavaca. Zbog toga se u praksi otvara čitav niz nedoumica – od toga ko je odgovoran za uslove rada u stanu zaposlenog, do načina dokazivanja da je povreda zaista nastala tokom rada“, objašnjava naš sagovornik.

Kako se rad od kuće obavlja u prostoru koji nije pod neposrednom kontrolom poslodavca, neophodno je propisati minimalne obaveze i standarde koji bi važili i za poslodavce i za zaposlene.

„Među pitanjima koja bi trebalo preciznije urediti nalaze se uslovi radne sredine, procena rizika, ergonomija radnog prostora i mere prevencije. Za razliku od rada u kancelariji, gde poslodavac ima direktan uvid u uslove, kod rada od kuće ta kontrola je značajno ograničena“, ocenjuje Vještica.

Poseban izazov predstavlja ustavno pravo na nepovredivost stana, koje ograničava mogućnost poslodavca da neposredno proverava uslove u kojima zaposleni radi. Ipak, to ne isključuje potrebu da se jasno definišu obaveze u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu.

„U praksi, to bi podrazumevalo minimalne standarde koji se odnose na ispravnost električnih instalacija, adekvatno osvetljenje, prohodnost prostora i ergonomsko uređenje radnog mesta. Uređivanje ove oblasti bi moralo da podrazumeva i aktivnije učešće samih zaposlenih, koji bi preuzeli deo odgovornosti za bezbednost u prostoru u kojem rade. Takođe, privreda bi trebalo da bude uključena u izradu budućih podzakonskih akata, kako bi pravila bila primenjiva u praksi i prilagođena različitim delatnostima“, smatra advokat.

Dodatne komplikacije donosi rad na daljinu uz česte promene lokacije, posebno kada zaposleni posao obavljaju iz inostranstva. U takvim slučajevima često nije jasno koji propisi se primenjuju, niti na koji način se mogu sprovesti standardne mere zaštite na radu. Rad iz kafića, coworking prostora, hotela ili druge države otvara pitanja koja postojeći zakonski okvir u velikoj meri ne prepoznaje.

„Takođe, otvara se i potreba uvođenja posebnih šifara za prijavu povreda nastalih tokom rada od kuće i rada na daljinu, kao i jasnog postupka njihovog prijavljivanja i dokazivanja. Jedna od ključnih nedoumica odnosi se i na definisanje samog „radnog mesta“ u stanu – da li se ono odnosi isključivo na prostor u kojem se nalazi radni sto i oprema, ili i na ostale prostorije u kojima se zaposleni kreće tokom radnog vremena“, zaključuje advokat Branislav Vještica.