Novi državni plan za razvoj cirkularne ekonomije

Srbija ulazi u novu fazu zelene tranzicije kroz Program razvoja cirkularne ekonomije za period od 2026. do 2030. godine koji je Vlada usvojila na osnovu Zakona o planskom sistemu. Novi dokument postavlja okvir za prelazak sa tradicionalnog modela potrošnje i proizvodnje na sistem u kojem se otpad smanjuje, proizvodi duže koriste, a resursi vraćaju u upotrebu.

U fokusu programa je napuštanje linearnog modela „uzmi-proizvedi-upotrebi-baci” i prelazak na cirkularni pristup zasnovan na principima smanjenja otpada, ponovne upotrebe, reciklaže, popravke i preispitivanja načina proizvodnje i potrošnje. Cirkularna ekonomija se u dokumentu prepoznaje kao jedan od mehanizama za smanjenje zagađenja, efikasnije korišćenje resursa i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Program predviđa i snažnije podsticanje popravki, dužih garancija i dostupnosti rezervnih delova, sa ciljem da se smanji model jednokratne potrošnje. Istovremeno, kao jedan od prioriteta izdvaja se veće oslanjanje na obnovljive izvore energije i korišćenje sirovina koje su već u upotrebi, umesto dodatne eksploatacije prirodnih resursa.

Novi program predstavlja nastavak dokumenta koji je važio za period 2022-2024. godine. Ministarstvo zaštite životne sredine navodi da su aktivnosti iz prethodnog akcionog plana dale dobre rezultate, zbog čega je procenjeno da je neophodno nastaviti sa planiranjem mera koje će ubrzati prelazak ka cirkularnoj ekonomiji.

Za razliku od prethodnog, novi program je planiran na petogodišnji period, od 2026. do 2030. godine, a njegovu realizaciju pratiće dva akciona plana – jedan dvogodišnji i jedan trogodišnji. Dokument je, kako se navodi, usklađen sa drugim javnim politikama i strateškim dokumentima koji su usvojeni prethodnih godina.

Među ciljevima se izdvajaju sistemsko smanjenje nastanka otpada, veća ponovna upotreba i reciklaža, razvoj tržišta sekundarnih sirovina i podsticanje cirkularnih poslovnih modela. U dokumentu se ukazuje da su za takvu transformaciju neophodne dodatne intervencije zbog tržišnih izazova, nedovoljnih podsticaja za eko-dizajn, infrastrukturnih ograničenja i potrebe za boljom koordinacijom različitih sektora.

Program usklađen sa međunarodnim propisima

Program je istovremeno povezan i sa međunarodnim obavezama Srbije. Pored ciljeva iz Agende 2030 Ujedinjenih nacija i Pariskog sporazuma o klimi, u obzir su uzeti i novi propisi i strategije Evropske unije koji se odnose na tekstil, bioekonomiju, održive proizvode, izveštavanje o održivim aktivnostima, EU taksonomiju, kao i ambalažu i ambalažni otpad.

U dokumentu se navodi da se Srbija suočava sa istim izazovima kao i evropske države, zbog čega su definisani ciljevi, mere i aktivnosti koje treba da omoguće dalji razvoj cirkularne ekonomije i prilagođavanje globalnim trendovima.

Poseban deo programa odnosi se na indikatore za praćenje napretka, koji treba da pokažu u kojoj meri će cirkularni modeli proizvodnje i potrošnje biti primenjeni u narednim godinama.

Definisani posebni i opšti ciljevi programa

Program definiše jedan opšti i pet posebnih ciljeva. Opšti cilj odnosi se na ostvarivanje održivog razvoja kroz sistemsku primenu koncepta cirkularne ekonomije, zasnovanu na znanju, inovacijama i digitalizaciji.

Posebni ciljevi obuhvataju podršku privredi u prelasku na cirkularne poslovne modele, jačanje kapaciteta lokalnih samouprava, unapređenje sistema upravljanja otpadom i efikasnijeg korišćenja resursa, razvoj zelenih javnih nabavki i dobrovoljnih instrumenata zaštite životne sredine, kao i podizanje svesti građana i primenu naučnih saznanja u praksi.

Za svaki od ciljeva definisane su mere i pokazatelji rezultata koji treba da omoguće praćenje sprovođenja aktivnosti i procenu efekata programa.

U dokumentu se navodi da će realizacija programa zavisiti od saradnje velikog broja aktera – državnih organa, lokalnih samouprava, privrede, naučno-istraživačkih i obrazovnih institucija, organizacija civilnog društva i građana. Posebno je naglašena potreba za stvaranjem stabilnog regulatornog i institucionalnog okvira koji će podstaći razvoj cirkularne ekonomije.

To podrazumeva unapređenje propisa, uklanjanje administrativnih i tržišnih prepreka, kao i razvoj finansijskih i nefinansijskih mehanizama podrške. Kao važan segment izdvojena je i međusektorska saradnja na nacionalnom i lokalnom nivou.

Tokom 2023. godine započeta je izrada četiri lokalne mape puta za cirkularnu ekonomiju – za Sombor, Pančevo, Medveđu i Bujanovac, čime su premašeni ciljevi predviđeni akcionim planom. U pripremi su i mape puta za Kruševac i Tutin, dok će kroz projekat IPA 2022 „EU za cirkularnu ekonomiju u Srbiji” biti finansirana izrada dodatnih planova za Aranđelovac, Ivanjicu, Novi Pazar, Osečinu i Čajetinu. Memorandumi o saradnji sa tim opštinama potpisani su u julu 2025. godine.

Dokument upozorava i na stanje prirodnih resursa u Srbiji. Cilj cirkularne ekonomije je smanjenje eksploatacije novih sirovina kako bi se očuvali prirodni resursi i smanjila zavisnost od uvoza. Srbija raspolaže značajnim vodnim, šumskim, poljoprivrednim i rudnim resursima, ali se mnogi od njih nalaze pod pritiskom.

Vodni resursi su neravnomerno raspoređeni i sve više zavise od tranzitnih voda, dok je kvalitet voda naročito ugrožen u urbanim i industrijskim područjima. Šume pokrivaju oko 2,85 miliona hektara, ali se ocenjuje da su u nezadovoljavajućem stanju i zahtevaju racionalnije upravljanje.

Poljoprivredno zemljište zauzima oko 39 odsto teritorije Srbije, ali je izloženo eroziji, prekomernoj upotrebi hemijskih sredstava i nedostatku organskog đubriva. Veći deo tih površina koristi se za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.

Rudarski sektor raspolaže značajnim rezervama minerala, ali eksploatacija ostavlja ozbiljne posledice po životnu sredinu. Istovremeno, Srbija je i dalje u velikoj meri zavisna od uvoza energenata, dok se većina električne energije proizvodi iz lignita. Zbog toga se kao prioritet nameće prelazak na obnovljive izvore energije poput solarne, vetroenergije i biomase, koji trenutno čine oko 30 odsto domaće proizvodnje primarne energije.

U privredi su tokom prethodnih godina sprovedene brojne aktivnosti usmerene na promociju zelene ekonomije i cirkularnih modela poslovanja. Ministarstvo privrede i Centar za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije tokom 2023. godine pripremili su više vodiča za različite sektore – od poljoprivrede i prehrambene industrije do upravljanja hemikalijama i građevinskim otpadom.

Razvijen je i model za procenu potencijala industrijskih zona za razvoj industrijske simbioze, odnosno saradnje kompanija u razmeni resursa i otpada.

Posebno poglavlje programa posvećeno je održivom turizmu, koji podrazumeva razvoj turističkih destinacija uz očuvanje prirode, lokalne kulture i podršku malim i srednjim preduzećima. U dokumentu se navodi da održivi turizam postaje sve važniji, naročito među mlađim generacijama turista.

Pozivajući se na istraživanja platforme Booking.com, dokument navodi da više od tri četvrtine turista želi iskustva zasnovana na principima održivog turizma i u skladu sa tim planira buduća putovanja.