Podnet zahtev za zelenu dozvolu za prvu deonicu auto-puta od Požege do Arilja

Putevi Srbije podneli su Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu za fazno izvođenje radova na izgradnji auto-puta E-763, Beograd – Južni Jadran.

Zahtev je podnet za Sektor Požega – Boljare (granica sa Crnom Gorom), odnosno Deonicu 1, na katastarskim parcelama u opštinama Požega i Arilje.

Planirani Sektor III auto-puta Požega-Boljare predstavlja nastavak postojećeg državnog puta IA reda Beograd-Čačak-Požega (auto-put Miloš Veliki) na pravcu Požega-Arilje-Ivanjica-Sjenica (Duga poljana)-Boljare (granica sa Crnom Gorom), piše eKapija.

Kako je navedeno u dokumentu, predmetna deonica auto-puta počinje u Požegi, posle denivelisane raskrsnice Prilipac, saobraćajnog čvora koji razdvaja dva pravca E-761 i E-763. Trasa zatim nastavlja u pravcu juga, istočnom stranom reke Moravice. U zoni budućeg obostranog uslužnog centra Arilje, trasa se na dva mesta ukršta sa elektroenergetskim vodom, čije izmeštanje će biti neophodno, navodi se u dokumentaciji. Po izlasku iz zone uslužnog centra, auto-put ulazi u teritoriju opštine Arilje. Petlja Arilje planirana je u zoni naselja Virovo.

„Imajući u vidu potrebu za kontrolom poplava reke Moravice, kao i urbanističke uslove, trasa se penje u predelu Virova i Nedeljkovića i ulazi u tunelske cevi u zoni od 151. do 154. kilometra. Po izlasku iz prvog tunela Virovo trasa prelazi na mostovsku konstrukciju i ukršta se sa državnim putem IIA reda br.196 kao i sa Boškovića potokom. Nakon drugog tunela Cerova, trasa prolazi kroz teren ispresecan jarugama sa strmim nagibima zbog čega je planirana na nizu mostovskih i potpornih konstrukcija. U zoni 156 kilometara, trasa ulazi u usek, gde je predviđeno rušenje većeg broja objekata kao i izgradnja nadvožnjaka radi povezivanja lokalnog puta. Od tog mesta trasa nastavlja u pravcu juga prema opštini Ivanjica, gde počinje Deonica 2“ precizirano je u dokumentaciji.

Na Deonici 1, za koju je podnet zahtev predviđena je brzina kretanja vozila od 100 do 120 kilometara na sat, a u skladu sa prethodnom deonicom Preljina-Požega i karakterom terena unutar koridora planiranog rešenja koji je u rasponu od ravničarskog do brežuljkasto-brdovitog.

Na delu brdovitom trase, odnosno onom za brzinu do 100 kilometara na čas, predviđene su četiri vozne trake od po 3,5 metara, dve zaustavne trake od po 2,5 metara, dve ivične trake i dve bankine. Sve ovo planirano je i za ravničarski deo trase, onaj za brzinu do 120 kilometara na sat, s tim što će na tom delu širina voznih traka biti 3,75 metara.

Kako je istaknuto u dokumentu, nakon petlje Arilje trasa je značajno korigovana u odnosu na Generalni projekat, na zahtev iz Opštine Arilje, kako bi se umanjio uticaj auto-puta na grad i njegov razvoj. Ova izmena uslovila je veću dužinu trase i pojavu većeg broja objekata. Vođenje trase kroz brdsko područje zapadno od Arilja uzrokovalo je primenu nešto većih uzdužnih nagiba. Zbog svega toga, ukazano je, trasa ove deonice auto-puta, u značajnoj meri je definisana na inženjerskim konstrukcijama i objektima.

Kada je reč o tunelima, širina kolovoza u njima biće osam metara. U tunelima će biti izostavljene zaustavne trake iz ekonomskih razloga, navodi se u dokumentaciji. Tačne stacionaže portala i dužine tunelskih cevi biće određene u narednoj fazi projektovanja. Kontrolni centar koji će opsluživati i ovu deonicu je planiran na prethodnoj deonici kod tunela Munjino brdo.

Što se tiče mostovskih konstrukcija duž trase, u planu je njih 12.

Stanicu za naplatu putarine, u zoni denivelisane raskrsnice Arilje (oko km 150+300) činiće saobraćajne površine (naplatni plato sa pet saobraćajnih traka i četiri razdelna ostrva), upravna zgrada, nadstrešnica i naplatne kabine i elementi tehničke infrastrukture neophodni za funkcionisanje sistema i procedura naplate putarine.

Centri za upravljanje saobraćajem, biće formirani na proširenjima uz auto-put, u vidu platoa sa adekvatnom manipulativnom saobraćajnom površinom, objektom za smeštaj elektroenergetske i telekomunikacione opreme neophodne za funkcionisanje tunela, a po potrebi i prostorom rezervisanim za postavljanje pratećih infrastrukturnih sistema (bazna stanica, antenski stub i sl).

Predviđena je i baza za održavanje Arilje koja će biti pozicionirana pored kružnog toka preko kog je ostvarena veza auto-puta sa postojećim državnim putem IB reda, broj 21.

Pored preuzimanja tranzitnih saobraćajnih tokova, najveći značaj planiranog auto-puta, kako je navedeno, jeste izmeštanje tranzitnih tokova izvan građevinskog područja Požege, Arilja, Ivanjice i drugih manjih naselja. Deonice 1 i 10 predstavljaju početni i krajnji segment dela auto-puta od Požege do Duge Poljane, koji će se u celini realizovati fazno po deonicama, prema planskoj i tehničkoj dokumentaciji.