Poljoprivredna mehanizacija od prošle godine poskupela skoro 40 odsto

Srbija je uvozno zavisna kada je reč o poljoprivrednoj mehanizaciji, a samo od prošle godine do danas cene mašina i opreme skočile su za skoro 40 odsto, dok se na isporuku čeka i više od šest meseci.

Iako u našoj zemlji postoji segment koji pokriva određene potrebe srednjih i malih gazdinstava, to još uvek ne zadovoljava potrebe domaćeg tržišta, pa je uvoz neophodan. Prosečan uvoz poljoprivredne mehanizacije na godišnjem nivou kreće se od 120 do 150 miliona evra, a pretežno se uvoze traktori, kombajni, klasične priključne mašine i manipulatori, kaže za Biznis.rs predsednik skupštine Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije Srbije i izvršni direktor u kompaniji KITE d.o.o. Đorđe Mišković.

Kada je reč o cenama, naš sagovornik navodi da se tržište “podgrejalo” već tokom prošle godine zbog nedostatka kompjuterskih komponenti i rasta cena čelika. Situacija je ove godine dodatno zakomplikovana zbog geopolitičkih okolnosti, što utiče kako na cene, tako i na rokove isporuke.

“Tada je već bilo ‘kolebanje’ cena energenata, a kada na to dodamo cenu kvalifikovanog ljudskog rada i redovnu inflaciju samo tokom prošle godine imali smo poskupljenje od 16 do 18 odsto. Ove godine samo za prvih pet meseci imamo još 20 odsto poskupljenja, u proseku. Osnov svega toga je energija i koliko god se mi na našem domaćem tržištu veštim merama finansijske politike borimo da koliko-toliko držimo stabilne parametre koji utiču na cenu proizvodnje, mi jednostavno uvezemo, a kriza se prelije kroz skuplje uvozne mašine i na osnovu toga dolazi i do drugih poskupljenja”, ističe Mišković.

Na pitanje koliko kasne isporuke i koliko poljoprivrednici moraju da čekaju na dostavu mašina, on kaže da su veći distributeri svetskih brendova, znajući da će rokovi isporuke biti veoma dugi, već pripremili pristojan broj mašina. Ipak, ono što je za većinu iznenađenje jeste ogromna potražnja.

“Rokovi isporuke kreću se od 185 dana, odnosno šest meseci i više. Međutim, uprkos rastu cena i rokovima imamo paradoksalnu situaciju da potražnja raste, što nismo očekivali. Ljudi se boje inflacije i žele da sačuvaju vrednost svog novca tako što će ga pretvoriti u nešto opipljivo, odnosno ne potrošno već proizvodno dobro”, ocenjuje Mišković.

Razlozi za neočekivano veliku potražnju, prema njegovom mišljenju, su i dobre cene većine poljoprivrednih proizvoda, pre svega žitarica, ali i to što su kamate na depozite na štednju u bankama niske, u nekima i nula. Ljudi nisu stimulisani da štede, a između ulaganja u neizvesnu proizvodnju i u nešto što će im kasnije sigurno sačuvati vrednost novca oni se opredeljuju za kupovinu mašina.

“Vrlo smo zadovoljni brojem upita i interesovanjem na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu poljoprivrede. U većini slučajeva, naročito kada se radi o mašinama za jesenju sezonu, posle dogovora o ceni prvo pitanje je kada će stići mašina. Ljudi jednostavno žele da ulože novac što pre i da im se cena garantuje”, kaže Mišković i dodaje da se na sajmu tražilo bukvalno sve – od segmenta niskobudžetnih, pa do savremenih i skupih mašina.

“Obično su prvo u žiži interesovanja traktori do 100 kilovata koji su najčešće predmet svih subvencija, ali za one koji ‘nišane’ podsticaje tu su i sve druge krupnije mašine. Znajući za kvalitet brendova koji su prisutni na sajmu cene su uglavnom dosta ujednačene i tu ne možemo mnogo da učinimo, pogotovo zbog niza poskupljenja”, ističe on.

Ogromna potražnja vladala je i za priključne mašine poput plugova, sejalica i prskalica jer se očekuje nastavak podsticaja nacionalnih mera, a tradicionalno su veoma tražene i mašine za navodnjavanje.

Komentarišući buduća kretanja i očekivanja kada je reč o cenama, Đorđe Mišković podvlači da je sigurno da se tržište neće smiriti, a ukoliko i dođe do toga – biće potrebno vreme.

“Stabilizacija je proces koji traje. To nije čin, ali mi se u sve to uklapamo i odgovor nalazimo u kontroli troškova poslovanja. Nastojimo da se između kupca i dobavljača pozicioniramo sigurno jer mašina nije samo momenat prodaje, nego i momenat održavanja rezervnih delova i servisa”, navodi on.

Na pitanje koliko je rast cena poljoprivredne mehanizacije pratio skok cena servisiranja, on kaže da servis još uvek nije poskupeo i da u poljoprivrednoj prozvodnji cena rada poslednja ide “gore”.

“Nažalost, mi smo svi u toj oblasti gde je ljudski rad ono što se najmanje vrednuje. Cena kvalifikovanog rada servisera ide od 20 evra na sat pa naviše, a u slučaju dijagnostike, inženjerske ekspertize ili nekog komplikovanijeg zahvata do 35 evra za sat. Ipak, svako ko kupi automobil i odveze ga na servis nema pravo prigovora na cenu rada servisera, dijagnostike i upotrebu savremenih alata, dok se poljoprivrednici uvek žale na cenu kvalifikovanog rada u poljoprivredi, pa nekada imamo problem da to naplatimo jer nikada ne uzimamo novac unapred i odobravamo odloženo plaćanje i različite popuste, kako na cenu delova, tako i na cenu rada”, kaže Mišković.