Šta se dešava sa novcem koji ostane nakon likvidacije firme?

Pre nego što jedno preduzeće i zvanično nestane iz registra, njegov vlasnik mora da prođe kroz čitav niz administrativnih, poreskih i finansijskih koraka. Zatvaranje preduzetničke radnje ili društva sa ograničenom odgovornošću ne znači da se poslovanje završava onog trenutka kada se donese odluka o gašenju.

Naprotiv, tek tada počinje postupak likvidacije, koji podrazumeva brojne obaveze, rokove i troškove koje je neophodno ispuniti kako bi firma bila trajno obrisana iz evidencije.

Redovan postupak likvidacije d.o.o. u Srbiji, po pravilu, traje nešto duže od četiri meseca, odnosno najmanje oko 120 dana. Tokom tog perioda preduzeće više ne sklapa nove poslove, već se bavi isključivo zatvaranjem postojećih obaveza, naplatom potraživanja i raspodelom preostale imovine.

Prema rečima poreskog savetnika Jovana Pavlovića, prvi korak je donošenje odluke o prestanku rada.

Nakon podnošenja zahteva, Agencija za privredne registre registruje početak likvidacije, a naziv firme dobija dodatak „u likvidaciji“.

Po prijemu rešenja APR-a o otvaranju likvidacije, posao preuzima računovođa. Njegov zadatak je da pripremi vanredne finansijske izveštaje, kao i obračun poreza na dobit za period od početka poslovne godine do dana otvaranja likvidacije. Ovi finansijski izveštaji dostavljaju se Agenciji za privredne registre u roku od 60 dana, dok se poreska prijava podnosi Poreskoj upravi u roku od 30 dana.

„Ako je preduzeće u tom periodu ostvarilo oporezivu dobit, porez mora biti plaćen pre podnošenja poreske prijave. Međutim, ukoliko firma nije poslovala sa profitom, neće postojati ni obaveza plaćanja poreza na dobit. Od trenutka otvaranja likvidacije prestaje i obaveza plaćanja mesečnih akontacija poreza na dobit, što predstavlja određeno finansijsko rasterećenje. Takođe, firme koje su u postupku likvidacije više ne plaćaju članarinu Privrednoj komori Srbije“, objašnjava Pavlović.

Jedna od važnijih promena odnosi se i na upravljanje firmom. Direktor više ne obavlja svoju dotadašnju funkciju, već njegovo mesto zauzima likvidacioni upravnik. U praksi je to najčešće ista osoba koja je do tada bila direktor, ali sada ima drugačija ovlašćenja i odgovornosti.

Likvidacioni upravnik za svoj rad prima naknadu, a na tu naknadu se obračunavaju porezi i doprinosi na isti način kao što je to ranije bio slučaj sa direktorom.

„Ove obaveze postoje tokom čitavog trajanja likvidacije i plaćaju se svakog meseca, sve do konačnog brisanja firme iz registra. Visina poreskih obaveza zavisi od načina na koji je upravnik angažovan“, navodi naš sagovornik.

Iako firma ulazi u postupak gašenja, njeno poslovanje ne prestaje preko noći. Ona i dalje može da naplaćuje svoja potraživanja, prodaje imovinu i izmiruje postojeće dugove. Ono što više nije dozvoljeno jeste ugovaranje novih poslovnih aranžmana, jer je osnovni cilj likvidacije zatvaranje postojećih obaveza, a ne stvaranje novih.

Tokom tog perioda nastavljaju se i redovna plaćanja. Firma izmiruje zakup poslovnog prostora, komunalne i druge mesečne račune, naknade advokatima i računovođama, kao i sve poreske obaveze koje nastaju dok postupak traje. Tek kada budu podmireni svi poverioci, može se pristupiti završetku likvidacije.

Posebnu pažnju treba obratiti na dugovanja prema samim osnivačima. Ukoliko su vlasnici ranije pozajmljivali novac svom preduzeću, te pozajmice moraju biti rešene pre završetka postupka. To se može učiniti njihovom isplatom, ukoliko firma raspolaže dovoljnim sredstvima, ili pretvaranjem potraživanja u kapital, što se registruje u Agenciji za privredne registre.

Po donošenju odluke o okončanju likvidacije računovođa priprema završni poreski bilans i obračun poreza na dobit. U najvećem broju slučajeva u ovoj završnoj fazi preduzeća više ne ostvaruju prihod, pa samim tim nemaju ni obavezu plaćanja poreza na dobit, ali postoje izuzeci kada se porez ipak obračunava. Završna poreska prijava podnosi se u roku od 30 dana od okončanja likvidacije.

Istovremeno se obračunavaju i sve preostale poreske obaveze, uključujući poreze i doprinose za poslednji mesec rada likvidacionog upravnika.

Kada su sve poreske prijave podnete, a obaveze izmirene, slede zahtevi za izdavanje potvrda da firma nema dugovanja. Jedna potvrda pribavlja se od Poreske uprave, dok drugu izdaje lokalna samouprava kao dokaz da su plaćeni svi lokalni javni prihodi.

Pre izdavanja ovih potvrda poreski inspektor detaljno proverava poslovanje firme. Nije neuobičajeno da zatraži dodatnu dokumentaciju kako bi utvrdio da li su prethodnih godina uredno plaćani porezi i doprinosi za osnivače, direktora ili zakup poslovnog prostora. Tek kada se utvrdi da nema neizmirenih obaveza, izdaju se potrebna uverenja.

Njihovo pribavljanje zahteva posebnu pažnju, jer oba dokumenta važe svega pet dana. Zbog toga je potrebno uskladiti njihovo izdavanje kako bi zajedno sa dokumentacijom koju priprema pravnik bili na vreme dostavljeni Agenciji za privredne registre.

„Nakon toga APR donosi rešenje o brisanju firme iz registra. Međutim, ni tada posao nije potpuno završen. Računovođa je dužan da sastavi vanredne finansijske izveštaje na dan brisanja privrednog društva i dostavi ih APR-u u roku od 60 dana“, pojašnjava proceduru poreski savetnik.

Ako nakon izmirenja svih obaveza na računu firme ostane novac ili druga imovina, taj iznos predstavlja likvidacioni ostatak i pripada osnivačima. Međutim, deo koji premašuje vrednost njihovog osnivačkog uloga ima poreski tretman dividende, pa se na njega obračunava porez od 15 odsto. Ukoliko je iznos koji osnivač dobija manji od vrednosti njegovog upisanog kapitala, ova poreska obaveza ne postoji.

Pored administrativnih procedura, vlasnici moraju računati i na dodatne troškove.

Među njima su naknada za rad likvidacionog upravnika sa pripadajućim porezima i doprinosima tokom četiri do pet meseci, zakup poslovnog prostora za isti period, troškovi vođenja poslovnih knjiga i izrade dva seta vanrednih finansijskih izveštaja, eventualni porez na dobit ukoliko je ostvarena oporeziva zarada, bankarske provizije, registracione takse Agencije za privredne registre, kao i troškovi pribavljanja neophodnih uverenja od Poreske uprave i lokalne samouprave.