JUTJUBERI ZARAĐUJU MANJE OD OČEKIVANOG Šta je sporno kod njihovog oporezivanja objašnjava za biznis.rs poznati jutjuber Srbljak

Povodom zahteva Poreske uprave da frilenseri i jutjuberi moraju da plate porez, u javnosti su se pojavila oprečna mišljenja. Nadležni ističu da prijavljivanje i plaćanje poreza na prihode iz inostranstva nije ništa novo, kao i da je Poreska uprava sada samo saopštila da je indentifikovala one koji to ne čine. Oni su pozvani, kako je istaknuto, da popune obrazac za samooporezivanje, kako bi izbegli kazne koje mogu biti i krivične.

Dušan Srbljak, poznatiji kao Dule AXE smatra da ne postoji jutjuber ili influenser koji izbegava plaćanje poreza. Osnivač i glavni urednik na AXE.rs napominje da je važno da se razume da jutjuberi na dva načina zarađuju novac.

„Prvi je putem pregleda i direktnog partnerstva sa kompanijom Google (vlasnika YouTube platforme) putem servisa Google AdSense. Tu praktično vezujete svoj bankovni račun za taj servis, a onda vam Google, odnosno YouTube, svakog meseca prebaci sredstva koja vi kasnije podignete u banci ili putem platne kartice sa bankomata. Dakle, ovde pričamo o transakciji između pravnog (Google) i fizičkog lica (jutjuber)“, objašnjava Srbljak za Biznis.rs.

On dodaje da je drugi način partnerstvo sa nekom kompanijom, na primer radi sa firmom ASUS.

„Zamislimo da ASUS želi da predstavi neki svoj proizvod kod nekog jutjubera. Ona to predstavljanje plaća jutjuberu. Da bi jutjuber primio novac, mora da poseduje devizni bankovni račun, jer je kompanija ASUS registrovana u Tajvanu. Ovde pričamo o transakciji između dva pravna lica, gde naravno svako pravno lice plaća porez. Google plaća porez u SAD, a jutjuber porez u Srbiji. Taj porez može da bude fiksni (paušalni) mesečni, koji je država Srbija odredila preduzetniku (jutjuberu), a drugi je 20 odsto od prihoda, ukoliko je ta neka firma registrovana kao društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)“, objašnjava on.

Srbljak (39), IT novinar i stručnjak sa diplomom mašinstva, smatra da je glavna zabuna nastala kod prvog načina zarađivanja novca, dok, kako kaže, drugi funkcioniše besprekorno.

„Poreska uprava javno obaveštava putem medija jutjubere i influensere da moraju sami da se prijave za oporezivanje sredstava, koje im je Google kao pravno lice prebacio na račun kao fizičkom licu.“ kaže Srbljak i postavlja pitanje „zašto PU obaveštava putem medija jutjujebere i influensere, ako imaju tačan uvid u to koliko je novca i od koga je prošlo kroz račun? Zašto se ne odredi tačan postotak za tu vrstu poreskih obveznika, koji će se automatski skinuti sa računa po uplati koja je legla“.

On dodaje da misli da srpske jutjubere pre svega plaši birokratija i da je siguran da niko ne izbegava plaćanje poreza. Takođe postavlja i pitanje zašto jutjuberi plaćaju dupli porez na tu vrstu zarade kada su već platili porez kompaniji Google, odnosno, Sjedinjenim Američkim Državama i njihovoj poreskoj upravi (Internal Revenue Service).

„Države Srbija i SAD moraju da pronađu način da reše ovu pravnu zavrzlamu između pravnog (stranog) i fizičkog lica (domaćeg). Takođe, postavlja se i pitanje zašto bilo ko od jutjubera jednostavno ne otvori devizni bankovni račun u nekoj stranoj zemlji, na primer Estonija to dozvoljava, i  da se na taj račun sliva novac koji se sa karticom na bilo kom bankomatu na svetu može podići uz minimalnu proviziju banke. Na taj način, koji je u potpunosti pravno legalan, naša država niti ima uvid niti može da oporezuje te prihode. Ne treba ni zaboraviti da AdSense nalog možete vezati i za pravno lice i da Google to odobrava kao platforma“, objašnjava jedan od autora Balkan Tube Festa.

On ističe da je najefikasniji način oporezivanja ovih prihoda postotak koji ne bi smeo da bude već i od 10 procenata i koji će se automatski odbijati od zarade, kada je reč o toj transakciji između pravnog i fizičkog lica.

„Na taj način novac će ostati u našoj državi, a apsolutno niko neće izbegavati plaćanje, niti će Poreska uprava morati da razmišlja ko je platio porez, a ko nije, da šalje opomene i tome slično“, taključuje Srbljak.

YouTube prezenteri zarađuju manje nego što se misli

Srbljak je naveo da je veoma bitno da se razume da jutjuberi putem AdSense ne zarađuju ni približno toliko koliko javnost misli da se zarađuje, odnosno, da je stvorena potpuno pogrešna slika.

„Nemam problem da javno podelim svoju zaradu u poslednjih mesec dana, koju mi konkretno na AXE.rs koristimo da platimo mesečni hosting za sajt, internet i slično. Sa druge strane, količina posla nije baš srazmerna sa zaradom, jer mi pripremimo oko 20 video materijala (emisija) mesečno”, kazao je Srbljak, koji je oko 15 godina prisutan u IT sferi.

Navodi da strani jutjuberi mnogo više zarađuju, pošto se kod programa AdSense gleda ko je korisnik i odakle je, a ne broj pregleda.

„Konkretno, 100 pregleda iz USA donosi oko 20 puta više zarade od isto toliko pregleda iz Srbije i regiona“, pojednostavio je Srbljak ovu problematiku za potrebe razumevanja zarade srpskih jutjubera.

Zbog utaje poreza i jutjuberi mogu ići u zatvor

Od dobitnika u igrama na sreću, jutjubera, influensera, do onih koji drže časove jezika i stručnjaka koji od kuće prodaju softvere, kako kažu u PU, svi bi morali da se samooporezuju.

U Poreskoj upravi su za RTS dodali i da insistiraju na dobrovoljnosti, iako sada imaju mehanizam da otkriju ko tu obavezu namerno previđa. Podaci PU pokazuju da je svega 0,34 odsto poreskih obveznika u nekom prethodnom periodu podnosilo prijave.

I u knjigovodstvenim agencijama su saglasni da se taj porez izbegavao. Ipak, kažu da je broj njihovih klijenata koji se bave takvim poslovima poslednjih godina rastao i do 20 odsto godišnje.

Svi porezi i doprinosi mogu se obračunati i pet godina unazad. Nakon tog perioda dug zastareva.

Zbog prekršaja, plaća se do 150.000 dinara kazne i polovina iznosa utajenog poreza. Utaja iznad 500.000 dinara povlači i krivičnu odgovornost uz mogućnost zatvorske kazne.

Pravila PU nalažu da je poreski obveznik dužan da 30 dana nakon ostvarivanja prihoda iz inostranstva podnese poresku prijavu i plati svoje obaveze.

Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan prihod od izvoza usluga naše privrede u proteklih sedam godina gotovo je udvostručen.

Priliv od izvoza usluga fizičkih lica povećan je sa 92 miliona evra u 2012. godini na 167,6 miliona evra lane, što je, kako navode u NBS, povećanje od 82 procenta.

Osnovica za oporezivanje je bruto prihod, koji se zavisno od delatnosti umanjuje od 20 do 50 odsto. Na takvu osnovicu obračunavaju se porez od 20 procenata i socijalni doprinosi.