Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK banke, za Biznis.rs o najnovijoj akviziciji, kamatama i stanju u finansijskom sektoru

Konsolidacija bankarskog tržišta donosi kvalitetniju uslugu i veći finansijski potencijal

BankeIntervjuMesečnik

29.4.2023 16:39 Autor: Marko Andrejić 6

Konsolidacija bankarskog tržišta donosi kvalitetniju uslugu i veći finansijski potencijal Konsolidacija bankarskog tržišta donosi kvalitetniju uslugu i veći finansijski potencijal
Nakon potpisivanja kupoprodajnog ugovora o preuzimanju vlasništva nad Eurobank Direktnom a.d. Srbija očekuje nas ispunjenje svih daljih regulatornih uslova, kao i dobijanje neophodne saglasnosti... Konsolidacija bankarskog tržišta donosi kvalitetniju uslugu i veći finansijski potencijal

Nakon potpisivanja kupoprodajnog ugovora o preuzimanju vlasništva nad Eurobank Direktnom a.d. Srbija očekuje nas ispunjenje svih daljih regulatornih uslova, kao i dobijanje neophodne saglasnosti Narodne banke Srbije i drugih nadležnih regulatornih tela. Imajući u vidu zakonski propisane rokove, očekujemo da će regulatorni proces biti završen, nadamo se uspešno, do kraja 2023. godine. To za nas znači dodatno jačanje tržišne pozicije i potencijala za dalji organski rast. Pored šire baze klijenata, ova sinergija donosi i proširenu paletu proizvoda i usluga, kao i unapređenje kvaliteta postojećih, što sve zajedno treba da omogući dodatne benefite za naše klijente. Nastavićemo da ulažemo u digitalne i inovativne tehnologije i stvaramo preduslove da AIK banka dodatno osnaži svoju tržišnu konkurentnost, što sa sobom svakako nosi i prostor i potencijal za ličnu, poslovnu i finansijsku afirmaciju i zadovoljstvo svakog od zaposlenih.

Ovako Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK banke, ocenjuje najnoviju akviziciju na srpskom bankarskom tržištu. U razgovoru za Biznis.rs ona govori o planovima za domaće, regionalno i evropsko tržište, borbi sa inflacijom i monetarnoj politici centralnih banaka, kao i o poslovanju finansijskog sektora tokom poslednjih nekoliko kriznih godina.

– Za bankarsko tržište konsolidacija znači smanjenje broja banaka, ali i povećanje kvaliteta usluge, što je imperativ u našem poslovanju. Takođe, veći finansijski potencijal otvara mogućnost finansiranja većih strukturnih projekata koji su važan činilac i pokretač privredne aktivnosti, što za rezultat ima jačanje domaće ekonomije.

Kakvi su vam planovi za evropsko tržište, s obzirom na to da je AIK banka jedina domaća banka koja je svoje poslovanje proširila i na tržište EU?

– Od 2019. godine mi smo jedina domaća banka koja posluje na tržištu Evropske unije. Proširili smo svoje poslovanje u regionu i imamo jasnu strategiju da se pozicioniramo kao jedna od vodećih bankarskih grupacija u ovom delu Evrope. Kontinuiranim razvojem poslovanja nastojimo da svojim klijentima obezbedimo i više pogodnosti i raznovrsniju paletu proizvoda, kao i da spojem znanja i iskustva, stručnosti i novih tehnologija, podignemo nivo usluga, korisničkog zadovoljstva i poverenja na najviši stepen. Istovremeno, želimo da poslovnim sinergijama koje smo sproveli ili su u toku damo jasan signal da smo snažan oslonac privredi, potpora stabilnosti finansijskog sektora i podrška zajednicama u kojima poslujemo.

Da li imate u planu nove akvizicije, u Srbiji ili regionu?

– Pažljivo pratimo tržišna kretanja, kao i privrednu dinamiku, i u skladu sa tim ćemo prilagođavati naše poslovne odluke. Primarni pravac AIK banke je da se na domaćem finansijskom tržištu još više osnaži kao pouzdan i izvrstan finansijski partner stanovništva i privrede, ali, sa druge strane, pratimo dešavanja i u regionu. Cilj nam je da naša bankarska grupa dodatno ojača i na tome ćemo raditi onom dinamikom kojom se budu stvarale tržišne mogućnosti.

Jelena Galić / Foto: AIK banka

Centralne banke širom sveta, a i Narodna banka Srbije, već godinu dana povećavaju svoje referentne kamatne stope, u pokušaju da se izbore sa rastućom inflacijom koja obara višedecenijske rekorde. Kako ocenjujete dosadašnje poteze centralnih bankara? Koliko je zatezanje monetarne politike uticalo na poslovanje bankarskog sektora i kako se odrazilo na interesovanje građana i privrede za nove kredite?

– Da biste ostali dosledni svojoj viziji i cilju poslovanja veoma je važno da pratite sve signale na tržištu i blagovremeno i adekvatno reagujete na promene. Upravo se tako mogu oceniti i prudencione mere regulatora na svim tržištima koji, manje ili više, slede isti pravac. U tom smislu, mere koje se primenjuju su opravdane, a efekti njihove dosadašnje primene pokazuju rezultate.

Iz ugla bankarskog sektora, koji je jedan od najregulisanijih, najvažnije je da se i banke ponašaju prudentno što dodatno daje sigurnost da stabilnost i visoka kapitalizovanost banaka neće biti narušena. Sa druge strane, upravo ovakvim odgovornim poslovanjem banke predstavljaju svojevrstan bafer u amortizovanju prelivanja efekata na realan sektor privrede. Sve zajedno doprinosi da privredna aktivnost ne opada, a posledično ni tražnja za novim kreditima.

A kakav je uticaj podizanja kamata Evropske centralne banke na srpsko tržište? Velika većina stambenih kredita u Srbiji je evroindeksirana, pa rast kamata donosi i više vrednosti euribora, samim tim i više mesečne rate.

– Ne treba zanemariti činjenicu da je podizanje kamatnih stopa zapravo mera suzbijanja inflacije i dovođenja ekonomije u redovne tokove, usled potresa koji su nastali kao rezultat geopolitičkih okolnosti i energetskog deficita. U takvom scenariju nije očekivano da vrednost euribora dugoročno nastavi ovaj trend, kao što nije bio realan ni trend negativnih kamatnih stopa.

Očekujemo dalji rast kredita i depozita, uz nizak nivo NPL zajmova

Danas je situacija mnogo bolja nego što je bila 2008. godine. Banke imaju veoma razvijene prudencione mehanizme, modele i procedure, kontinuirano sprovode stres testove, imaju konzervativan pristup u obezvređivanju svih potencijalnih gubitaka, što uliva sigurnost da u svakom trenutku mogu blagovremeno i adekvatno da reaguju na bilo koji poremećaj na tržištu. Očekivanja su da će, uprkos aktuelnom kretanju nivoa kamatnih stopa, krediti i depoziti nastaviti da rastu, možda nešto blažim tempom, ali uz očuvan kvalitet portfolija i nizak nivo nenaplativih plasmana – ocenjuje Jelena Galić.

Koliko još očekujete da bi mogle da rastu ključne kamate i kada bi moglo da dođe do stabilizacije cena i tržišta, odnosno do vraćanja inflacije u prihvatljive okvire?

– Prema analizama međunarodnih finansijskih institucija koje se bave ekonomskim predviđanjima i projekcijama, sve ukazuje na to da bi ova godina mogla biti godina kada će kamate dostići svoj pik. Nakon toga bi trebalo da usledi period stabilizacije i obaranja kamatnih stopa na nešto niži nivo.

Poslednje tri godine prolazimo kroz nekoliko uzastopnih kriza – od pandemije korona virusa do sukoba u Ukrajini koji je doneo poremećaje na globalnim tržištima energenata i hrane. Kako je finansijski sektor prošao kroz ovaj period?

– Bankarski sektor je u vreme krize pokazao izuzetnu otpornost kada je reč o kapitalu i likvidnosti, ali i kada je reč o odgovornom poslovanju. U vreme krize izazvane korona virusom banke su bile pouzdan partner državi, realnom sektoru privrede i stanovništvu u prevazilaženju prepreka i izazova koje svaka kriza nosi sa sobom. Tako i sada, u vreme geopolitičkih promena na koje ne možemo da utičemo, banke su pokazale otpornost na eksterne šokove, a istovremeno ublažile potencijalno prelivanje ovih efekata na realan sektor privrede.

Koliko su srpske banke bile spremne za ove neočekivane krizne situacije? Koliko se bankarstvo promenilo u novim okolnostima i koji su trenutno glavni izazovi na srpskom bankarskom tržištu?

– Nezavisno od toga da li poslujete u redovnim ili vanrednim okolnostima, da biste bili spremni da odgovorite na izazove potrebni su vam prilagodljivost, odnosno blagovremeno reagovanje, zatim doslednost, kao i tim kompetentan da ostvari ciljeve. Prilagodljivost, koju tako često pominjemo, podrazumeva neprestano praćenje, ne samo dešavanja na tržištu u smislu poremećaja i blagovremenog odgovora na izazove, već i novih tehnologija, savremenih načina pružanja usluga, kao i višestrukih kanala korišćenja istih. Drugi, veoma važan element je dobar, kompetentan tim na koji možete da se oslonite i koji će blagovremeno da signalizira predstojeće izazove i da, unapred pripremljene planove, efiksano sprovede. I treće, podjednako važno, je doslednost na putu ostvarenja svoje vizije i ciljeva, koristeći stečena znanja i iskustvo u prilagođavanju novim okolnostima ili prevazilaženju izazova. Biti spreman na promene i imati sposobnost prilagođavanja aktuelnim trendovima su glavne odrednice savremenog poslovanja koje važe i za bankarsku industriju ukoliko želite da idete u susret očekivanjima vaših klijenata i zadobijete poverenje i zadovoljstvo uslugom koju pružate.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u aprilskom broju štampanog izdanja Biznis.rs

Tagovi
BANKE
  • IV

    30.4.2023 #1 Author

    Za banke se ne brinem uopšte. Uvek u svemu su na dobitku.

    Odgovori

  • SUNCE

    30.4.2023 #3 Author

    Bravo za Aik banku, zadivljena sam dq jed jedna naša banka dobila ideju širenja van granica Srbije s obzirom da su nas okupirale strane banke. Svaka čast.

    Odgovori

  • BLIZANAC

    30.4.2023 #4 Author

    Odavno je nama potreba konsolidacija bankarskog sistema

    Odgovori

  • MARA

    30.4.2023 #5 Author

    Bitno je da dođe do ujedinjenja

    Odgovori

  • SANJA91

    25.5.2024 #6 Author

    Konsolidacija bankarskog sektora je potreba savremenog modernog poslovanja.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...