Konsolidacija bankarskog tržišta donosi kvalitetniju uslugu i veći finansijski potencijal

Nakon potpisivanja kupoprodajnog ugovora o preuzimanju vlasništva nad Eurobank Direktnom a.d. Srbija očekuje nas ispunjenje svih daljih regulatornih uslova, kao i dobijanje neophodne saglasnosti Narodne banke Srbije i drugih nadležnih regulatornih tela. Imajući u vidu zakonski propisane rokove, očekujemo da će regulatorni proces biti završen, nadamo se uspešno, do kraja 2023. godine. To za nas znači dodatno jačanje tržišne pozicije i potencijala za dalji organski rast. Pored šire baze klijenata, ova sinergija donosi i proširenu paletu proizvoda i usluga, kao i unapređenje kvaliteta postojećih, što sve zajedno treba da omogući dodatne benefite za naše klijente. Nastavićemo da ulažemo u digitalne i inovativne tehnologije i stvaramo preduslove da AIK banka dodatno osnaži svoju tržišnu konkurentnost, što sa sobom svakako nosi i prostor i potencijal za ličnu, poslovnu i finansijsku afirmaciju i zadovoljstvo svakog od zaposlenih.

Ovako Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK banke, ocenjuje najnoviju akviziciju na srpskom bankarskom tržištu. U razgovoru za Biznis.rs ona govori o planovima za domaće, regionalno i evropsko tržište, borbi sa inflacijom i monetarnoj politici centralnih banaka, kao i o poslovanju finansijskog sektora tokom poslednjih nekoliko kriznih godina.

– Za bankarsko tržište konsolidacija znači smanjenje broja banaka, ali i povećanje kvaliteta usluge, što je imperativ u našem poslovanju. Takođe, veći finansijski potencijal otvara mogućnost finansiranja većih strukturnih projekata koji su važan činilac i pokretač privredne aktivnosti, što za rezultat ima jačanje domaće ekonomije.

Kakvi su vam planovi za evropsko tržište, s obzirom na to da je AIK banka jedina domaća banka koja je svoje poslovanje proširila i na tržište EU?

– Od 2019. godine mi smo jedina domaća banka koja posluje na tržištu Evropske unije. Proširili smo svoje poslovanje u regionu i imamo jasnu strategiju da se pozicioniramo kao jedna od vodećih bankarskih grupacija u ovom delu Evrope. Kontinuiranim razvojem poslovanja nastojimo da svojim klijentima obezbedimo i više pogodnosti i raznovrsniju paletu proizvoda, kao i da spojem znanja i iskustva, stručnosti i novih tehnologija, podignemo nivo usluga, korisničkog zadovoljstva i poverenja na najviši stepen. Istovremeno, želimo da poslovnim sinergijama koje smo sproveli ili su u toku damo jasan signal da smo snažan oslonac privredi, potpora stabilnosti finansijskog sektora i podrška zajednicama u kojima poslujemo.

Da li imate u planu nove akvizicije, u Srbiji ili regionu?

– Pažljivo pratimo tržišna kretanja, kao i privrednu dinamiku, i u skladu sa tim ćemo prilagođavati naše poslovne odluke. Primarni pravac AIK banke je da se na domaćem finansijskom tržištu još više osnaži kao pouzdan i izvrstan finansijski partner stanovništva i privrede, ali, sa druge strane, pratimo dešavanja i u regionu. Cilj nam je da naša bankarska grupa dodatno ojača i na tome ćemo raditi onom dinamikom kojom se budu stvarale tržišne mogućnosti.

Centralne banke širom sveta, a i Narodna banka Srbije, već godinu dana povećavaju svoje referentne kamatne stope, u pokušaju da se izbore sa rastućom inflacijom koja obara višedecenijske rekorde. Kako ocenjujete dosadašnje poteze centralnih bankara? Koliko je zatezanje monetarne politike uticalo na poslovanje bankarskog sektora i kako se odrazilo na interesovanje građana i privrede za nove kredite?

– Da biste ostali dosledni svojoj viziji i cilju poslovanja veoma je važno da pratite sve signale na tržištu i blagovremeno i adekvatno reagujete na promene. Upravo se tako mogu oceniti i prudencione mere regulatora na svim tržištima koji, manje ili više, slede isti pravac. U tom smislu, mere koje se primenjuju su opravdane, a efekti njihove dosadašnje primene pokazuju rezultate.

Iz ugla bankarskog sektora, koji je jedan od najregulisanijih, najvažnije je da se i banke ponašaju prudentno što dodatno daje sigurnost da stabilnost i visoka kapitalizovanost banaka neće biti narušena. Sa druge strane, upravo ovakvim odgovornim poslovanjem banke predstavljaju svojevrstan bafer u amortizovanju prelivanja efekata na realan sektor privrede. Sve zajedno doprinosi da privredna aktivnost ne opada, a posledično ni tražnja za novim kreditima.

A kakav je uticaj podizanja kamata Evropske centralne banke na srpsko tržište? Velika većina stambenih kredita u Srbiji je evroindeksirana, pa rast kamata donosi i više vrednosti euribora, samim tim i više mesečne rate.

– Ne treba zanemariti činjenicu da je podizanje kamatnih stopa zapravo mera suzbijanja inflacije i dovođenja ekonomije u redovne tokove, usled potresa koji su nastali kao rezultat geopolitičkih okolnosti i energetskog deficita. U takvom scenariju nije očekivano da vrednost euribora dugoročno nastavi ovaj trend, kao što nije bio realan ni trend negativnih kamatnih stopa.

Koliko još očekujete da bi mogle da rastu ključne kamate i kada bi moglo da dođe do stabilizacije cena i tržišta, odnosno do vraćanja inflacije u prihvatljive okvire?

– Prema analizama međunarodnih finansijskih institucija koje se bave ekonomskim predviđanjima i projekcijama, sve ukazuje na to da bi ova godina mogla biti godina kada će kamate dostići svoj pik. Nakon toga bi trebalo da usledi period stabilizacije i obaranja kamatnih stopa na nešto niži nivo.

Poslednje tri godine prolazimo kroz nekoliko uzastopnih kriza – od pandemije korona virusa do sukoba u Ukrajini koji je doneo poremećaje na globalnim tržištima energenata i hrane. Kako je finansijski sektor prošao kroz ovaj period?

– Bankarski sektor je u vreme krize pokazao izuzetnu otpornost kada je reč o kapitalu i likvidnosti, ali i kada je reč o odgovornom poslovanju. U vreme krize izazvane korona virusom banke su bile pouzdan partner državi, realnom sektoru privrede i stanovništvu u prevazilaženju prepreka i izazova koje svaka kriza nosi sa sobom. Tako i sada, u vreme geopolitičkih promena na koje ne možemo da utičemo, banke su pokazale otpornost na eksterne šokove, a istovremeno ublažile potencijalno prelivanje ovih efekata na realan sektor privrede.

Koliko su srpske banke bile spremne za ove neočekivane krizne situacije? Koliko se bankarstvo promenilo u novim okolnostima i koji su trenutno glavni izazovi na srpskom bankarskom tržištu?

– Nezavisno od toga da li poslujete u redovnim ili vanrednim okolnostima, da biste bili spremni da odgovorite na izazove potrebni su vam prilagodljivost, odnosno blagovremeno reagovanje, zatim doslednost, kao i tim kompetentan da ostvari ciljeve. Prilagodljivost, koju tako često pominjemo, podrazumeva neprestano praćenje, ne samo dešavanja na tržištu u smislu poremećaja i blagovremenog odgovora na izazove, već i novih tehnologija, savremenih načina pružanja usluga, kao i višestrukih kanala korišćenja istih. Drugi, veoma važan element je dobar, kompetentan tim na koji možete da se oslonite i koji će blagovremeno da signalizira predstojeće izazove i da, unapred pripremljene planove, efiksano sprovede. I treće, podjednako važno, je doslednost na putu ostvarenja svoje vizije i ciljeva, koristeći stečena znanja i iskustvo u prilagođavanju novim okolnostima ili prevazilaženju izazova. Biti spreman na promene i imati sposobnost prilagođavanja aktuelnim trendovima su glavne odrednice savremenog poslovanja koje važe i za bankarsku industriju ukoliko želite da idete u susret očekivanjima vaših klijenata i zadobijete poverenje i zadovoljstvo uslugom koju pružate.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u aprilskom broju štampanog izdanja Biznis.rs