Odobravanje kredita firmama zavisiće i od primene principa održivog poslovanja

Mala i srednja preduzeća (MSP) proizvode oko 50 odsto zagađenja u svetu, pokazuju podaci Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Da bi smanjila negativan uticaj na životnu sredinu MSP moraju da rade na promeni svog poslovanja tako da uključe održive prakse, a da se u isto vreme to ne odrazi negativno na sam biznis.

Veljko Davidović i Biljana Lazarević, senior konsultanti iz konsultantske firme Casa Forte, kažu da prema Pariskom sporazumu svaka zemlja mora da utvrdi, planira i redovno izveštava o doprinosu koji preduzima za ublažavanje globalnog zagrevanja. Pariski sporazum (Accord de Paris) je dokument u okviru Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), o ublažavanju klimatskih promena, prilagođavanju i finansijama, potpisan 2016. godine.

Dugoročni temperaturni cilj Pariskog sporazuma je da održi porast globalne prosečne temperature znatno ispod dva stepena Celzijusa (36 °F) iznad predindustrijskog nivoa i da nastavi sa naporima da se porast ograniči na 1,5 stepeni (34,7 °F).

Kada je reč o uticaju malih i srednjih preduzeća na zagađenje, naši sagovornici ocenjuju da ključni izazovi koje ona imaju u „ozelenjavanju“ svog poslovanja kreću od poslovnih modela do lanaca snabdevanja, kroz principe cirkularne ekonomije, kao i uloge koju ESG (Environmental, Social and Governance) standardi igraju u podsticanju poslovne otpornosti (rezilijentnosti) i dugovečnosti.

“MSP koja učestvuju u projektima podržanim od strane EBRD označena su kao katalizatori promene i promoteri zelene agende. Kroz rad na strategijskom i organizacionom unapređenju u preduzećima ideja je da dođe do širenja pozitivnog uticaja u smeru životne sredine podsticanjem malih koraka, ali i optimizacijom uobičajenih aktivnosti u poslu i usvajanjem praksi koje žive u drugim zemljama i sredinama”, objašnjavaju Veljko Davidović i Biljana Lazarević.

Naši sagovornici kažu da, na primer, dok se kod nas u Srbiji kao dobar pominje model takozvanog water managementa robne kuće Ikea koja je primenila sistem sakupljanja vode iz kišnice za sanitarnu upotrebu, u Francuskoj svako domaćinstvo dobija stimulaciju u vidu značajnog smanjenja mesečnih računa za vodu ukoliko implementira ovaj sistem i svaka kuća ima bazen za sakupljanje kišnice i koristi tu vodu za mašinu za pranje i sanitarno ispiranje.

“U kontekstu stimulacije primene zelenih principa uveden je pojam ABC ekoloških kategorija, kategorija zagađivača u privredi saglasno određenim kriterijumima. U skladu sa tom kategorijom EBRD će doneti odluku o podršci preduzeću, ali i visini kamatne stope za kredite (smanjenje/povećanje)”, navodi Davidović.

Primena ekoloških principa u poslovanju

Takođe, kada je reč o malim i srednjim preduzećima, pored standardnih KPI (key performance indicators) pomoću kojih se prati operativni učinak na relaciji planirano/realizovano, uvode se SPT (sustainable performance targets) koji će pratiti ostvarenje ciljeva održivog poslovanja za preduzeća koja žele da menjaju svoj uticaj na životnu sredinu.

“Zero waste (nula otpada), food waste (otpad od hrane), water management (vodoprivreda), cirkularna ekonomija, cirkularna potrošnja, recikliranje, obnovljivi izvori energije, briga o planeti su pojmovi koji obeležavaju savremeno poslovanje i nametnuta su nova pravila koja mogu imati ozbiljan negativan uticaj na poslovni rezultat ukoliko se preduzeće blagovremeno ne adaptira i ne usvoji green agendu u svom radu”, ističu poslovni konsultanti.

Obaveza svakog preduzeća koje izvozi na tržište Nemačke, prema propisu koji je stupio na snagu 1. januara 2023. godine, je usklađivanje poslovanja sa zahtevima koji se tiču zaštite životne sredine i ljudskih prava. Zbog toga je Privredna komora Srbije pokrenula Help desk, Responsibile Business hub koji je osnovan kao podrška za kompanije koje su deo nemačkog lanca dobavljača.

“Brojne su pozitivne aktivnosti javnih institucija, banaka, kompanija, udruženja u cilju podizanja svesti o smanjenju zagađenja, emisije ugljen dioksida (CO2) i time uzrokovanih klimatskih promena, globalnog zagrevanja, podizanja nivoa mora. Naravno, ne treba stati, već treba stremiti daljem i sveobuhvatnijem angažovanju”, ističe Biljana Lazarević.

Poslovni konsultant Veljko Davidović naglašava da je u Srbiji sve više električnih automobila, ali ako se pogleda mapa punjača na relaciji Beograd-Kragujevac, njih nema.

“Ekološka osvešćenost i primena zelene agende nije samo podizanje svesti i izmena navika, već i značajna investicija i samo uz stimulativne i pragmatične mere može biti i implementirana. Na primer, u Francuskoj od 1. januara 2023. godine u svim restoranima brze hrane kao što su McDonalds, KFC, Burger King, zabranjeno je služenje hrane u lokalu u plastičnom priboru za jelo, ali ovu meru još uvek niko ne primenjuje usled investicionih troškova u mašine za pranje suđa, bez obzira na visoke kazne inspekcija”, zaključuju Veljko Davidović i Biljana Lazarević, senior konsultanti iz firme Casa Forte.