Bez značajnih pomaka u oblasti deviznog poslovanja, i dalje se insistira na liberalizaciji

Prema analizi deviznog poslovanja u okviru Bele knjige Saveta stranih investitora (FIC), u protekloj godini nije bilo suštinskih izmena Zakona o deviznom poslovanju, niti donošenja podzakonskih akata, te u tom smislu nisu ostvareni značajni pozitivni pomaci u ovoj oblasti. Uopšteno govoreći, razvoj je u velikoj meri usporen usled izbijanja pandemije Covid-19 u 2020. godini. 

Kako je navedeno u analizi, značajno poboljšanje detektovano u pogledu transparentnosti i dostupnosti stavova Narodne banke Srbije (NBS) u tumačenju odredaba zakona ostvareno je u prvoj polovini 2021. godine, kada je NBS na svojoj veb stranici počela sa objavom odgovora na najčešće postavljana pitanja o primeni propisa o deviznom poslovanju. 

„Javna dostupnost navedenih mišljenja značajno doprinosi upućenosti zainteresovanih strana u stavove regulatora, što je od značaja za planiranje transakcija“, ističe se u analizi.

Ipak, kada je reč o problemima u ovoj oblasti, FIC smatra da je važeće zakonodavstvo i dalje restriktivno u cilju zaštite i očuvanja makroekonomske stabilnosti. Zbog toga se ističe da i dalje ostaje potreba da se tekst zakona i tumačenje u praksi prilagode, tako da se zabranjeni poslovi zakonom izričito zabranjuju.

„Takav višegodišnji pristup rezultira situacijama u praksi da se određeni poslovi, za koje ne deluje da postoji namera zakonodavca da ih isključi, ne mogu sprovesti usled nedostatka normi o istim. Uz to, primetno je da u određenim pitanjima nadležni organi svojim tumačenjima sužavaju domen primene pojedinih pravila i time ograničavaju delovanje učesnika u oblasti deviznog poslovanja“, ocenjuje FIC. 

Takođe, određene praktične poteškoće u sprovođenju prekograničnih kreditnih transakcija proizilaze iz postupka prethodnog izveštavanja NBS o finansijskim kreditima, što je preduslov za korišćenje sredstava od strane rezidentnih privrednih društava. S obzirom na čisto statističku svrhu izveštavanja, FIC smatra da je potrebno dalje pojednostavljenje navedenog postupka, na primer, uvođenjem obaveze naknadnog zbirnog izveštavanja putem e-maila, sa smanjenim obimom dokumentacije, ili slično.

I deo srpskih privrednika je sličnog stava, jer u ovom zakonu vide jednu od najvećih barijera za privredni razvoj kroz strane investicije. Oni smatraju da je postojeći zakon prilično kompleksan i ima ograničavajući faktor, imajući u vidu deviznu dokumentarnu kontrolu, dodatne administrativne aktivnosti, kao i obavezu dobijanja odobrenja NBS kod određenih transakcija, što usporava realizaciju i posledično se reflektuje na povećanje troškova.

„Na primer, da li je popunjavanje obaveštenja o rasporedu priliva zaista neophodno, kao i slanje specifikacija banci kada je plaćanje sa šifrom 112 u pitanju“, rekao je u nedavnom razgovoru za Biznis.rs finansijski direktor kompanije Henkel za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu (Head of Finance Serbia & Bosnia and Herzegovina) Miloš Đukanović.

S druge strane, advokat koji sarađuje sa kompanijom Deloitte Stefan Antonić nije saglasan sa konstatacijom da je Zakon o deviznom poslovanju jedna od najvećih barijera za razvoj domaćih privrednih subjekata na stranim tržištima, iako smatra da je zakon daleko od idealnog i da nameće niz ograničenja.

„Zakon predstavlja dug proces liberalizacije deviznog poslovanja koji traje od ranih 2000-ih, gde je poslednji korak u tom procesu načinjen 2018. godine. Naime, izmenama zakona iz 2018. uveden je blaži režim u pogledu kretanja kapitala između Srbije i Evropske unije (EU), pre svega u pogledu portfolio investicija, te finansijskih zajmova i kredita. U pogledu izazova koje zakon nameće, rekao bih da je suština u usložnjavanju i usporavanju poslovnih procesa. Naime, određene vrste transakcija sa inostranstvom su predmet direktne ili indirektne prethodne kontrole regulatora, što vodi svojevrsnoj birokratizaciji poslovanja. Birokratizacija znači više utrošenog vremena, kao i veće troškove“, rekao je Antonić.

Ipak, tačka spajanja stavova FIC-a i naših sagovornika jeste potpuna liberalizacija deviznog poslovanja.

„Ovo zavisi od niza pitanja koja se tiču makroekonomske i finansijske stabilnosti Republike Srbije. U međuvremenu, možemo govoriti o pojednostavljenju regulatornog okvira (te postizanju veće pravne sigurnosti), ukidanju prethodne kontrole regulatora i smanjenju/ukidanju birokratizacije“, istakao je Stefan Antonić, dok Miloš Đukanović navodi da je svaki vid liberalizacije koji bi omogućio bržu realizaciju transakcija, smanjenje administrativnih aktivnosti i troškova, znatno pomogao stvaranju boljeg poslovnog ambijenta u Srbiji.

„Sve transakcije između Srbije i zemalja EU ili zemalja Evroazijske unije koje se vrše po osnovu cesije, asignacije ili kompenzacije trebalo bi da se vrše nesmetano, odnosno bez obaveze dostavljanja dodatne dokumentacije, poput ugovora i slično“, zaključio je finansijski direktor Henkela.

Pored toga, FIC detektuje i da pitanja prenosa, plaćanja i naplate potraživanja po tekućim i kapitalnim poslovima nisu adekvatno regulisana, budući da samo član 33. postavlja pravilo za sve vrste dozvoljenih tekućih i kapitalnih poslova, ali samo u prenosima između dva nerezidenta. Članovi 7. i 20, regulišu prenose kod „realizovanog“ spoljnotrgovinskog prometa i kreditnih poslova, dok slična pravila nedostaju za sve druge vrste poslova – npr. za potraživanja iz direktnih investicija, iz garancijskih poslova, poslova sa nepokretnostima.

Kao „nedovršeni“, odnosno nedovoljno jasni pojmovi, navode se i realizovan spoljnotrgovinski promet, kao i društvo sa državnim kapitalom, i trebalo bi ih precizirati. 

Dalje, podzakonska regulativa koja se odnosi na obavljanje platnog prometa sa inostranstvom u delu realizacije novčanog priliva iz inostranstva, ne dozvoljava u potpunosti automatizaciju platnog prometa sa inostranstvom. 

„Da bi rezident ostvario novčani priliv iz inostranstva, neophodno je da prethodno dostavi banci podatke za statistiku o osnovu naplate, a u određenim slučajevima i dokumentaciju za pravdanje osnova naplate. U okviru postupka postepene liberalizacije, iz primene navedene procedure izuzete su za sada samo određene vrste priliva po jednom osnovu u iznosu do 1.000 evra“, naveo je FIC.

Stoga, zaključuje Savet stranih investitora, pravac politike u oblasti deviznog poslovanja trebalo bi da bude usmeren na dalju liberalizaciju tekućih i kapitalnih poslova u cilju usklađivanja važećeg srpskog zakonodavstva sa regulativom EU i sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Trebalo bi takođe osigurati da primena i tumačenje propisa od strane nadležnih organa isprate adekvatno usvojene izmene.