Primanja u javnim državnim preduzećima realno niža čak za 10,5 odsto

Dobre plate u privatnom sektoru doprinele rastu prosečne zarade u aprilu

Bolji posaoNovacPoslovanjeRegionSrbijaU fokusu

11.7.2022 17:16 Autor: Stanislav Stanišić 3

Dobre plate u privatnom sektoru doprinele rastu prosečne zarade u aprilu Dobre plate u privatnom sektoru doprinele rastu prosečne zarade u aprilu
„Prema poslednjoj analizi realnog kretanja plata u regionu, što se tiče Srbije, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne neto zarade za april... Dobre plate u privatnom sektoru doprinele rastu prosečne zarade u aprilu

„Prema poslednjoj analizi realnog kretanja plata u regionu, što se tiče Srbije, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne neto zarade za april 2022. godine realno su bile veće za 2,6 odsto. Ipak, ovaj rezultat potiče isključivo od dobro plaćenih zaposlenih u privatnom sektoru, dok su zarade u javnim državnim preduzećima u odnosu na april prošle godine bile realno niže čak za 10,5 odsto“, ističe urednik izdanja Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ivan Nikolić.

U regionu, kod Srbije, Severne Makedonije, Mađarske i Crna Gore tempo rasta nominalnih prosečnih zarada i dalje je iznad inflacije, navodi se u najnovijem broju MAT-a.

Problemi se osećaju širom našeg regiona. Realne plate su u aprilu ove godine u odnosu na april 2021. bile niže za oko 4,6 odsto u Sloveniji, za 2,7 odsto u Hrvatskoj, za 2,1 odsto u Rumuniji i za 2,8 odsto u BiH. U Sloveniji je pritisak na standard zaposlenih od početka godine najozbiljniji, iako je za prva četiri meseca ove godine međugodišnji realni pad zarada dostigao već šest odsto.

„Sve činjenice upućuju na to da, za razliku od stanja iz sedamdesetih godina prošlog veka, zarade rastu mnogo sporije od cena – ali se rast cena svejedno ne samo nastavlja, nego i ubrzava“, ističe se u analizi.

Prošla godina nije bila izuzetak u novijoj istoriji Evropske unije (EU), sa skromnim rastom nominalnih zarada. U proseku, godišnji rast zarada nakon globalne finansijske krize bio je samo 1,8 odsto, u poređenju sa 2,5 odsto tokom perioda od 2000. do 2009. dok je rast nominalnih zarada bio posebno nizak između 2014. i 2016. godine

Dinamika nominalnih zarada u EU nije pratila stanje na tržištu rada. Prema podacima Eurostata, stopa nezaposlenosti u evrozoni je već ispod prirodne stope nezaposlenosti, a stopa slobodnih radnih mesta je na istorijskom maksimumu. Uprkos tome, rast bruto plata u nominalnom iznosu ostao je skroman (u poslednjem tromesečju 2021. zabeležen je međugodišnji rast nominalnih zarada od samo 1,5 odsto, dok je u prvom tromesečju ove godine rast zarada veći za tri odsto, ali je to delom posledica i isplata jednokratnih bonusa).

Dinari
Foto: Shutterstock

U analizi se dalje ističe da istovremeno to jeste i svojevrsni paradoks, jer često čujemo kako je prekomerna tražnja krivac za trenutni inflacioni šok, dok njena ključna komponenta (što zarade jesu) zapravo godinama stagnira ili skromno raste. Kako je godišnja stopa inflacije u mnogim zemljama u dvocifrenoj zoni i premašuje rast nominalnih zarada ove godine, realne zarade zaposlenih sada se i ozbiljnije smanjuju.

Ovo je trebalo da bude godina u kojoj će evropske plate značajnije rasti u realnom smislu. Međutim, zbog akumuliranih pandemijskih rizika pojačanih geopolitičkim izazovima ruske agresije na Ukrajinu izgledi ostaju nepovoljni. Rast zarada će ostati prigušen. Sve veći troškovni pritisci, rizici od racionalizacije potrošnje energije i obustave proizvodnje sužavaju prostor za njihov osetniji porast, uprkos rastućem tržištu rada i potrebi da se radnici zaštite od veće inflacije. Pri tome, čini se da su i sindikati svesni ovih okolnosti pa se opredeljuju više za sigurnost posla umesto za veće plate, ocenjuje se u analizi MAT-a.

Predizborna atmosfera u Mađarskoj donela veći minimalac

U Mađarskoj je krajem prošle godine, u predizbornoj atmosferi, vlada Viktora Orbana donela nekoliko mera u cilju ublažavanja negativnih efekata sve veće inflacije. Tako je od 1. januara 2022. minimalna mesečna neto zarada uvećana za 19,5 odsto, sa 167.400 forinti na 200.000 forinti (u tom trenutku to je vredelo 555 evra, ali početkom jula 2022. zarada je svedena opet na 500 evra, zbog snažne deprecijacije forinte), dok je minimalna zarada za kvalifikovane radnike sa 219.000 uvećana na 260.000 forinti.

Rast minimalnih plata skopčan je sa obimnim poreskim olakšicama, te se ukupna vrednost ovih fiskalnih stimulativnim mera procenjuje čak na oko 15 odsto bruto domaćeg proizvoda Mađarske.

Može se videti da su mere dale najveći efekat u februaru, kada su, međugodišnje posmatrano, realni zarade zabeležile stopu rasta od čak 21,7 odsto (to je mesec i sa jednokratnim, sezonskim isplatama regresa i bonusa za prethodnu godinu). Već u martu međugodišnja stopa rasta realnih zarada pada na 8,3 odsto, a u aprilu na 5,2 odsto. Postoje rizici da dalji rast potrošačkih cena već u narednim mesecima gotovo u potpunosti poništi efekat ove reforme. Inflatorni uticaj značajnog rasta troškova rada u Mađarskoj bio je evidentan već početkom 2022. iz dinamičnog rasta cena premda je inflacija bila značajno iznad evropskog proseka i proseka okruženja, navodi Ivan Nikolić.

Plate u Crnoj Gori znatno više nego u 2021. godini

Crna Gora je još jedna zemlja u regionu gde su neto plate u ovoj godini znatno više nego prethodne. Već u januaru 2022. u odnosu na prethodni mesec prosečna neto plata je zabeležila rast od 27,7 odsto (i rast od čak 29,4 procenata u odnosu na januar 2021. godine). U maju ove godine prosečna neto plata iznosila je 710 evra i u odnosu na isti mesec prethodne godine to je čak 34 odsto više.

Promene potiču od reformi koje Crna Gora sprovodi od ove godine, u cilju povećanja životnog standarda, rasta zaposlenosti i smanjivanja „sive ekonomije“. Set mera generisao je povećanje minimalne zarade sa 250 evra na 450 evra, smanjenje troškova za poslodavce kroz niže poresko opterećenje na rad i uvođenje progresivnog oporezivanja.

Neoporezivi deo zarade kreće se do 700 evra, a porez na zarade preko 1.000 evra povećan je sa devet na 15 odsto. Država se odrekla dela prihoda u korist zaposlenih i poslodavaca stvarajući na taj način povoljniji ambijent za poslovanje, za otvaranje novih radnih mesta i proširenje poreske osnovice. I dalje se vaga efekat ovakvih mera.

Činjenica je da je u prvih pet meseci ove godine zabeležen ozbiljan rast formalne zaposlenosti, od nekih 23 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Rast zaposlenosti za sada daje polivalentne efekte, koji traže još vremena za ocenu ispravnosti donetih mera. Naime, sumarno posmatrano prihodi od poreza na dohodak fizičkih lica i doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje u prvih pet meseci ove godine iznosili su tek 181 milion evra (dok je plan bio 200 miliona evra, premda je za prvih pet meseci 2021. realizacija po tom osnovu bila 220 miliona evra). Kako se navodi u julskom izdanju MAT-a, pri većoj formalnoj zaposlenosti od 23 odsto ove godine budžet je prihodovao nominalno čak za 18 odsto manje novca.

„Broj zaposlenih sada značajno premašuje broj penzionera. Prvi put u novijoj istoriji Crne Gore u maju 2022. na jednog penzionera dolazila su dva zaposlena (u maju prošle godine taj odnos je bio 1:1,6). Transferi PIO fondu iz budžeta su za sada niži nego što se očekivalo, što je dobro. Oni su vrednosno na istom nivou kao i lane, odnosno za 5,9 odsto niži nego što je to budžetom planirano“, ističe Nikolić.

Ali, nove fiskalne mere pogoršale su relativan standard penzionera u korist zaposlenih, jer je značajno redukovan udeo penzija u prosečnoj zaradi. U periodu januar-maj ove godine udeo prosečne penzije u prosečnoj neto zaradi iznosio je oko 44 odsto, što je za 11 procentnih poena niže nego u istom periodu 2021.

U ovom trenutku nije poznato šta se dešava sa crnogorskim zdravstvenim sistemom i kakav je efekat manjih doprinosa za zdravstveno osiguranje. Ipak, ukupno uzevši, usled izuzetne naplate indirektnih poreza (PDV-a i akciza) budžetski deficit Crne Gore za prvih pet meseci 2022. bio je niži za 126,3 miliona evra ili za 77,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Jednim delom ovako dobar rezulat potiče i iz šire poreske osnovice i smanjenja sive ekonomije čemu je svakako doprinela i pomenuta poreska reforma, navodi se u analizi MAT-a.

Tagovi
ANALIZA PLATE

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...