EBRD očekuje rast crnogorske ekonomije od 3,7 odsto

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) očekuje da će ekonomija Crne Gore ove godine rasti 3,7 odsto, pokazao je njen Izvještaj o tranziciji 2023-2024, koji je predstavljen u Podgorici.

Vodeći regionalni ekonomista EBRD-a za Zapadni Balkan, Peter Tabak, kazao je da je ekonomski rast Crne Gore u prošloj godini podržala snažna turistička sezona, prenosi Mina.

„EBRD očekuje rast od 3,7 odsto u ovoj godini. Dugoročna ekonomska konvergencija se može ubrzati fokusiranjem na bolje upravljanje, povećanu trgovinsku otvorenost i dalje ozelenjavanje privrede”, rekao je Tabak na predstavljanju izveštaja pod nazivom Tranzicije velike i male.

EBRD je, kako su naveli njeni predstavnici, prošle godine uložila 80 miliona evra u projekte u Crnoj Gori i mobilisala dodatnih 25 miliona za podršku javnim i privatnim investicijama, gde je zeleno finansiranje činilo skoro 80 odsto. EBRD je obezbedila i kredit za finansiranje nove vetroelektrane snage 55 megavata (MW) u blizini sela Gvozd.

Iz banke su objasnili da je je to najveći kredit u Crnoj Gori do sada i da ima za cilj da podrži program dekarbonizacije i energetske tranzicije zemlje.

U privatnom sektoru, EBRD je potpisala ugovor o kreditu sa Volijem, najvećim crnogorskim maloprodajnim lancem prehrambenih proizvoda, za kupovinu i instalaciju solarnih panela za napajanje svojih objekata, kao i za obezbeđivanje stanica za punjenje električnih vozila.

Oni su podsetili i da je EBRD do sada u Crnu Goru investirala preko 800 miliona evra. Šef EBRD-a u Crnoj Gori Remon Zakaria je, u uvodnom obraćanju, govorio o delovanju banke u Crnoj Gori, prošlogodišnjim rezultatima i izgledima za budućnost.

Iz EBRD su saopštili da ovogodišnji Izveštaj o tranziciji ispituje na koje sve načine duboka strukturna transformacija globalne ekonomije utiče na živote, životne okolnosti i uslove života ljudi širom EBRD regiona. Izveštaj se fokusira na važne „velike tranzicije“, kao što su pomak ka održivoj ekonomiji, rekonfiguracija globalnih lanaca snabdevanja i potraga za sirovinama koje su potrebne digitalnoj i zelenoj ekonomiji.

„Izveštaj koristi jedinstvene podatke iz četvrtog kruga istraživanja pod nazivom Život u tranziciji, istraživanja domaćinstava sprovedenog tokom prošle godine, da bi se vidjelo kako se ovi trendovi na makro nivou pretvaraju u takozvane male tranzicije: promene u karijeri, promene u fizičkom i mentalnom zdravlju, renoviranju stanova i, na kraju, promjene u zadovoljstvu ljudi njihovim životom“, kazali su iz EBRD.

Istraživanje uključuje cifre zadovoljstva životom koje su sada porasle na 55 odsto, ali i stavove javnosti o životnoj sredini i ekološkim politikama sa 55 odsto ispitanika zabrinutih za degradaciju životne sredine i klimatske promjene.

Godišnja publikacija takođe uključuje i ocenu napretka Crne Gore u pogledu ekonomskog razvoja i strukturnih reformi iz ugla konkurentnosti, dobrog upravljanja, ozelenjavanja, inkluzivnosti i otpornosti ekonomije i njene povezanosti.