Hrvatska iznad proseka EU u trgovini robom fakturisanom u evrima

Evro već uveliko za Hrvatsku ima dominantnu ulogu u robnoj razmeni. Upotreba evra u fakturisanju robe prilikom trgovanja izvan Evropske unije povećala se od 2016. do 2020. godine i za uvoz i za izvoz, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Naime, naglašeno je da je od 2018. godine u evrima fakturisano više od polovine hrvatske robe uvezene iz EU, kao i više od dve trećine hrvatske robe izvezene u zemlje van EU.

Hrvatska je 2020. godine bila država članica sa drugim najvećim udelom u trgovini robom fakturisanom u evrima, sa udelima znatno iznad proseka EU, kako za uvoz, tako i za izvoz.

U izveštaju Eurostata se navodi da je za uvoz te godine evro bio najkorišćenija valuta u Hrvatskoj (56,8 odsto u poređenju sa 38,2 procenta u EU). Sledi američki dolar (40 odsto u poređenju sa 48,1 procenat u EU). Ostale valute su činile 2,3 odsto (u poređenju sa 13,8 procenata u EU).

„Što se izvoza tiče, upotreba evra u Hrvatskoj bila je još veća (71,9 odsto u poređenju sa 47,5 procenata u EU). Sledi američki dolar (16,2 odsto u poređenju sa 29,4 procenta u EU), dok su sve ostale valute učestvovale sa 11,8 odsto (u poređenju sa 23,2 procenta u EU)“, ističu iz Eurostata.

Da podsetimo, Hrvatska će od 1. januara 2023. godine postati dvadeseta članica evrozone, baš kako je krajem 2021. godine i najavila vlada u Zagrebu, pošto je Evropska komisija ocenila da zadovoljava konvergencijske kriterijume.

Kako su ranije za Biznis.rs objasnili iz hrvatskog Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja, obaveza dvojnog iskazivanja cena – u kunama i u evrima, počinje prvog ponedeljka u mesecu koji sledi nakon meseca u kojem će proteći 30 dana od dana objave odluke Saveta Evropske unije o usvajanju evra, i završava se nakon 12 meseci od datuma uvođenja evra.