Javna rasprava o strategiji traje do 3. novembra

Država želi ubrzani razvoj startap ekosistema do 1.200 kompanija

BiznisInovacijeInvesticijeMoja firmaPoslovanjePreduzetnik

18.10.2021 08:01 Autor: Marko Andrejić 0

Država želi ubrzani razvoj startap ekosistema do 1.200 kompanija Država želi ubrzani razvoj startap ekosistema do 1.200 kompanija
Javna rasprava o Strategiji razvoja startap ekosistema Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine počela je u petak, 15. oktobra i trajaće... Država želi ubrzani razvoj startap ekosistema do 1.200 kompanija

Javna rasprava o Strategiji razvoja startap ekosistema Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine počela je u petak, 15. oktobra i trajaće do 3. novembra. Svi zainteresovani imaju mogućnost da u naredne dve i po nedelje dostave svoje predloge, sugestije i primedbe.

Opšti cilj ove Strategije je ubrzani razvoj startap ekosistema do faze razvoja u kojoj postoji između 800 i 1.200 startapa, i koji zbog svoje atraktivnosti privlači veliki broj talenata, odnosno iskusnih osnivača, investitora i mentora iz regiona i sveta koji svoje startap ideje razvijaju ili podržavaju njihov razvoj u Srbiji.

Kako se navodi u Predlogu Strategije, koji se nalazi na zvaničnom sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, posebni ciljevi ovog dokumenta su podizanje startap preduzetničkog kapaciteta kroz obrazovne programe, unapređenje infrastrukturne i programske podrške, kao i mehanizma finansiranja startapa, zatim unapređenje uslova za poslovanje startapa i promocija startap kulture i globalne prepoznatljivosti ekosistema.

Pad vrednosti po Startup Genome izveštaju

U najnovijem izveštaju Startup Genome, koji je predstavljen pre nepunih mesec dana, Srbija je ocenjena kao jedan od lidera u stvaranju uslova za privlačenje inostranog kapitala u inovacioni i startap ekosistem, posebno u Beogradu i Novom Sadu. Kao glavni razlozi navode se obrazovni sistem, operativni troškovi i poreski podsticaji.

Prema ovom izveštaju, vrednost startap ekosistema u Srbiji, na osnovu podataka iz Beograda i Novog Sada, iznosi 439 miliona dolara, što je manje od prošlogodišnjih nešto više od pola milijarde. Primera radi, najbliža Budimpešta ima startap ekosistem vredan 668 miliona dolara.

“Prema mojoj evidenciji, naši startapi su do 1. septembra prikupili oko 19 miliona evra privatnog kapitala – većinu ovog novca uzela su tri startapa, i još oko tri miliona evra granta. Očekujem da će ovaj broj sigurno porasti do kraja godine jer još jedan startap treba da objavi zatvaranje runde od pet miliona evra, što bi privatne investicije podiglo na 24 miliona evra. Ukupno je za osam meseci (januar-avgust) prikupljeno 21 milion evra, što je identična cifra koju su naši startapi prikupili za celu prošlu godinu. Navedeni uspesi su rezultat napora našeg ekosistema od prošle godine i uspešnog rasta tokom krize”, kaže u razgovoru za Biznis.rs Miloš Matić, Investment menadžer fonda ICT Hub Venture, prvog privatnog investicionog fonda namenjenog tehnološkim startapima u Srbiji.

Coworking prostor
Foto: ICT Hub

On napominje da se ne zna tačan broj investicija, a samim tim ni koliko ukupno kapitala je prikupljeno. Dodaje da ga donekle zabrinjava to što trenutno nemamo u ekosistemu kompanije koje bi u narednom periodu mogle u ranoj fazi da podignu više od million evra investicije.

Startapi koji će ove godine ostvariti uspehe predstavljaju jedan talas nakon kog će biti blagog pada kada je reč o ulaganjima. Očekujem da ćemo imati određeno zatišje dok se ne razvije nova generacija preduzetnika koja će moći da svojim inovativnim proizvodom podigne jaku seed rundu ili seriju A. Ovo govorim sa određenom dozom rezerve, uz mogućnost da potpuno pogrešim, jer se pomenuti startapi jave niotkuda. Međutim, to je moje trenutno mišljenje posmatrajući trenutni “pipeline” prilika za investiranje i startape sa kojima sam u komunikaciji”, ističe naš sagovornik.

Izveštaj Startup Genome za 2021. godinu navodi da ukupne investicije u ranoj fazi srpskih startapa iznose manje od 50 miliona dolara, za razliku od Budimpešte gde se u ranoj fazi ulaže 85 miliona. Prosečna prvobitna investicija u srpski startap iznosi 246.000 dolara, što je duplo manje od svetskog proseka (480.000 dolara). Takođe, prosečna godišnja plata softverskog inženjera u Srbiji je 30.000 dolara, dok je svetski prosek 44.000 dolara.

Na pitanje koji su najveći izazovi sa kojima se trenutno susreću srpske startap kompanije, Miloš Matić kaže da je izazova mnogo, ali da su glavni prodaja i ekspanzija poslovanja, odnosno nedostatak znanja i iskustva. Prema njegovim rečima, zbog ovoga su naši startapi veoma spori u poređenju sa konkurentima u inostranstvu i na kraju krajeva gube trku.

“U narednom periodu očekujem da će doći do povećanja interesovanja za pokretanje sopstvene kompanije i da će programi koji su planirani za narednih godinu dana dati rezultata. Očekujem da će se povećati kapital koji će biti na raspolaganju startapima i da će time na duže staze doprineti rastu tržišta. Ukoliko se ostvare planovi za regionalni razvoj Zapadnog Balkana i to će doprineti poboljšanju poslovnog okruženja i posledično više prilika za razvoj mladih kompanija. Sve u svemu vidim da će biti više pozitivnih stvari nego negativnih”, optimističan je menadžer ICT Hub Venture fonda.

Međunarodni uspeh u Dubaiju

Na dan otvaranja Gitex-a, jednog od najvećih tehnološkog događaja u svetu koji je počeo u nedelju, 17. oktobra u Dubaiju, čak tri startapa iz Srbije – “Joberty Technologies”, “Kredium” i “Deep Blue Sea” – plasirala su se u polufinale takmičenja “Supernova izazov” na Gitex Future Stars 2021 i u trci su da osvoje nagradu od 200.000 dolara, preneo je Tanjug.

Vlada Srbije prvi put predstavlja izabrane startapove iz naše zemlje na “GITEX Future Stars 2021”, najvećem događaju posvećenom razvoju startapova u regionu Bliskog Istoka, Severne Afrike i Južne Azije, koji se održava u okviru GITEX konferencije.

“Imajući u vidu da na ovom globalnom događaju svoje ućešće već tradicionalno potvrđuju najveće svetske IT kompanije, investicioni fondovi i investitori, kao i više od 750 startapova iz 75 država koji će se predstaviti pred 400 venture capital fondova i investitora iz više od 30 zemalja, nastup srpskih kompanija na Gitexu i Gitex Future Stars smatramo investicijom u razvoj domaće startap scene i jako smo ponosni na rezultat koji je postignut već na samom početku takmičenja“, istakla je Ana Ilić, viša savetnica predsednice Vlade i zamenica Generalne komesarke Srbije za Expo Dubai 2020.

Radna grupa od februara

Podsetimo, Vlada Srbije je 5. februara 2021. godine obrazovala Radnu grupu za izradu Predloga strategije razvoja startap ekosistema Republike Srbije od 2021. do 2025. godine.

Predlagač Strategije je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a grupu čine predstavnici Vlade Srbije i relevantnih ministarstava, kao i brojnih institucija koje su uključene u razvoj ovog startap sektora – od Narodne banke Srbije, državnih agencija i naučno-tehnoloških parkova, poslovnih udruženja i IKT klastera, pa do Inicijative „Digitalna Srbija”, Privredne komore Srbije, ICT Huba, finansijskih institucija…

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...