Nova pravila za izvoz u Nemačku

Izvoz sirovina, kom­po­nen­ti, po­lu­pro­i­zvo­da i uslu­ga na ne­mač­ko tr­ži­šte od 1. januara teče po novom, strožem režimu.

Firme sada moraju da do­ka­žu da ni­su za­ga­đi­va­či ži­vot­ne sre­di­ne i da poštuju ljudska prava, u skladu sa no­vim za­konom o lan­ci­ma is­po­ru­ke u Ne­mač­koj. Zakon se ne odnosi na kompanije koje izvoze gotove proizvode, već samo na dobavljače za velike nemačke kompanije, izveštava RTS.

„Što se tiče zaštite prava zaposlenih, to se odnosi na zabranu upotrebe dečjeg rada, zabranu bilo kakvog prinudnog rada, zloupotrebu privatnog obezbeđenja, prava zaposlenih na udruživanje, prava zaposlenih na primerenu zaradu, primerenu zaštitu na radnom mestu, zabranu protivpravnog oduzimanja zemljišta“, objašnjava po­moć­nica di­rek­to­ra Sek­to­ra udru­že­nja pri­vre­de Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je (PKS) Ta­nja Lin­del.

Kada je reč o drugoj, ekološkoj odredbi, zakon se oslanja na tri konvencije – o upotrebi žive, dugotrajnom uticaju štetnih supstanci i prekograničnom kretanju otpada i njegovom skladištenju.

„Sada zapravo morate da dokažete da je ne samo proizvodnja, nego i transport vaše robe, potpuno ‘zelen’. To znači da ne možete više da koristite kamione na dizel, već morate transportovati robu nekim prevoznim sredstvom koje je ‘zeleno’. Na prvom mestu će to pogoditi sve one delatnosti koje sarađuju sa visokotehnološkim industrijama u Nemačkoj, kao što su metalska, elektro, mašinska industrija, dakle gotovo sve grane industrije“, napominje Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Velike kazne za nepoštovanje pravila 

Nemačka agencija za ekonomske politike i poslove vršiće kontrolu primene novih pravila u firmama. One će dalje na dobavljače iz Srbije ugovorom prenositi deo obaveza. Ko ih ne poštuje, čekaju ga kazne.

„Za nemačke kompanije su predviđene visoke kazne, od 100.000 do 800.000 evra. Međutim, ima viših kazni, recimo, za kompanije koje imaju godišnji promet veći od 400 miliona evra, čak do dva procenta godišnjeg prometa, kao i zabranu učešća na javnim tenderima duže od tri godine. Samim tim što je strana firma kažnjena, doći će do prekida ugovornog odnosa naše kompanije. Odnosno, naše firme su u riziku da izgube svog partnera ako ne poštuju obaveze“, naglašava Lindel.

U ovoj godini zakon važi samo za one nemačke kompanije koje zapošljavaju više od 3.000 ljudi. Od naredne će se odnositi i na one sa više od 1.000 zaposlenih. Očekuje se da slični akt o izvozu uskoro bude donet na nivou čitave Evropske unije.

Upućeni ukazuju da će promene biti skupe, ali neophodne. Za to će im, kako navode, biti potrebni i podsticaji države.

„Na primeru jedne male kompanije koja ima do 50 zaposlenih u metalskoj industriji, te promene će koštati pet do deset miliona evra u narednih tri do pet godina. Ako one to ne budu uradile, njihova konkurencija se smanjuje. Našim kompanijama najviše konkurišu slične kompanije iz Mađarske, Hrvatske, Bugarske, Rumunije, a one sve imaju EU podsticaje, te će biti konkurentnije u izvozu nego naše“, napominje Rajić.

U Nemačku izvozi 2.700 kompanija iz Srbije, a koliko njih učestvuje u lancima dobavljača tek treba da se utvrdi. PKS će u martu otvoriti kancelariju za pomoć, kako bi tim kompanijama olakšala prilagođavanje na nova nemačka pravila.