Rumunija ima najmanje, a Grčka najviše inovativnih preduzeća u EU

Najnoviji rezultati Istraživanja inovacija u zajednici (CIS) pokazuju da je više od polovine (53 odsto) svih preduzeća u Evropskoj uniji prijavilo neki oblik inovacione aktivnosti u periodu od 2018. do 2020. godine.

„U ovom izveštaju pominju se dve vrste inovacija: one koje se odnose na proizvode i one koje se odnose na poslovne procese. Ulaganje u istraživanje i inovacije je ulaganje u budućnost Evrope. Poslovne inovacije odnose se na širok spektar aktivnosti koje preduzeća preduzimaju da bi implementirala inovacione procese, razvila nova dobra ili usluge i plasirala ih na tržište“, navode iz Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Najveći udeo inovativnih preduzeća prijavljen je u Grčkoj (73 procenta svih firmi), zatim Belgiji (71 odsto), Nemačkoj i Finskoj (po 69) i Kipru (66 odsto). Nasuprot tome, najniža inovaciona aktivnost zabeležena je u Rumuniji (11 procenata), Letoniji (32), Mađarskoj i Španiji (po 33) i Poljskoj (35 odsto).

Istraživanje je pokazalo i da je veća verovatnoća da će velika preduzeća, odnosno ona sa više od 250 zaposlenih, uvesti inovacije (74 procenata), nego srednja, odnosno ona sa od 50 do 249 zaposlenih (60 odsto).

Podaci pokazuju da je skoro sedam od deset velikih kompanija uvelo inovaciju poslovnih procesa (69 procenata), a više od polovine inovaciju proizvoda (55 odsto). U većini firmi koje su označene kao male, odnosno imaju između 10 i 49 zaposlenih, tek četiri od deset bili su inovatori procesa, a oko jedne četvrtine inovatori proizvoda.

Bez budžeta za istraživanje i razvoj uglavnom mikro i lokalna preduzeća

Drugo godišnje istraživanje stavova građana i privrede o inovacijama, sprovedeno u okviru programa StarTech, koje je realizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz podršku kompanije Philip Morris, realizovano je na reprezentativnom uzorku od 835 preduzeća, odnosno direktora, vlasnika i menadžera tih firmi u Srbiji, tokom avgusta i septembra ove godine.

U navedenom uzorku najviše je mikro preduzeća (683), kao što je slučaj i sa situacijom u privredi, a slede mala (92), srednja (21) i velika (4).

Nešto više od polovine inovatora slaže se da se isplati investirati u startape generalno, a nema upadljivih razlika ni kada se radi o proceni isplativosti investiranja u startape u Srbiji (svega osam odsto ispitanika ima negativniji stav).

Sa druge strane, kada se o investiranju u startape u Srbiji pita na konkretnom nivou, blizu polovine privrednih subjekata nije spremna da u njih investira. Spremniji da investiraju u startape u Srbiji su privredna društva i velike kompanije, oni koje posluju na više kontinenata i u domenu proizvodnje.

U odnosu na prethodnu godinu smanjen je broj inovatora koji nemaju budžet za istraživanje i razvoj (R&D). Sa druge strane, došlo je do rasta broja kompanija u kojima je ovaj budžet povećan do 10 odsto. Među mikro preduzećima i onima koja posluju na lokalnom nivou najviše je onih koji nemaju R&D budžet.

Takođe, većina onih koji nisu inovirali ili se nisu digitalno transformisali nema budžet za istraživanje i razvoj. Među njima je za nijansu više preduzetnika i mikro preduzeća.