Startapi su sve zreliji i bolje razumeju potrebe tržišta

Celokupna regionalna startap scena sazreva i u poslednje dve-tri godine napravljen je veliki pomak. Tu, pre svega, mislim na to da ima sve više fondova i izvora finansiranja, dakle novca definitivno ne nedostaje. Takođe, startapi su postali sve zreliji i bolje razumeju potrebe tržišta, a sve je veći broj i dobrih biznis ideja. Kada kažem ideje, ne mislim samo na to da neko u glavi ima zamisao o tome kako može da reši neki poslovni problem, već da je to i realizovao, testirao, i da neko zaista to hoće da kupi i plati, a novac od investitora mu treba da ubrza skaliranje na druga tržišta.

Ovako trenutno stanje srpskog i regionalnog startap ekosistema ocenjuje Davor Sakač, osnivač i direktor TS Ventures fonda. U razgovoru za Biznis.rs on objašnjava gde su domaće kompanije u odnosu na region i svet, kada možemo očekivati prvog srpskog jednoroga, kakvi su planovi fonda za naredni period, ali i šta dalji razvoj inovacija znači za srpsku privredu uopšte.

– Ono što mi kao TS Ventures fond tražimo jeste, pre svega, dobro razumevanje biznisa i realnog potencijala za globalni rast, kako broja korisnika tako i prihoda, ali i celog tima koji to treba da isprati. Mi kao korporativni investicioni fond koji se bavi visokorizičnim investiranjem ipak imamo i velika očekivanja u pogledu povraćaja uloženog novca, ali i ograničeni vremenski rok za to, koji bi trebalo da bude od pet do sedam godina.

Gde smo u odnosu na region i svet?

– U poslednjih nekoliko godina startap ekosistem u Srbiji je doživeo značajan rast i razvoj, čime se zemlja sve više pozicionira kao važan igrač u regionu jugoistočne Evrope, ali verujem i sveta. Srbija definitivno ima dinamičan i rastući startap ekosistem. Beograd, kao glavni grad, postaje jedan od centralnih tehnoloških „habova“ u jugoistočnoj Evropi. I drugi gradovi, poput Novog Sada, a sve više i Niš, Kragujevac i Čačak doprinose razvoju tehnološke scene.

Razlog tome je sve veći broj naučno-tehnoloških parkova koje je izgradila država Srbija, a gde se spajaju akademsko i domensko znaje, zatim razni akceleratorski programi poput Katapulta, Startita, inkubatora i co-working prostora koji pružaju podršku startapima. Srpski startapi postaju sve više povezani sa globalnim tržištem, učestvujući na međunarodnim konferencijama i takmičenjima.

Srbija je definitivno poznata po visoko obrazovanom kadru, posebno u IT sektoru. Kvalitet inženjera i programera iz naše zemlje prepoznat je širom sveta. Sve više stranih kompanija otvara razvojne centre u Srbiji, prepoznajući kvalitet lokalnih talenata. U poređenju sa regionom, Srbija se ističe kao jedan od lidera u razvoju startapa, sa snažnim potencijalom za dalji rast. U globalnom kontekstu, srpski startapi su još uvek u fazi razvoja, ali pokazuju značajan potencijal i rastuću prisutnost na međunarodnoj sceni. Kvalitet tehničkog kadra i sve veća podrška ekosistema ključni su faktori koji doprinose ovom pozitivnom trendu. Mi smo već uveliko mapirani na globalnom nivou, jer sve naše investicije uveliko pokrivaju tržišta širom sveta. Za dobre ideje i biznis strategije definitivno ne postoje granice.

Kada možemo očekivati prvog domaćeg jednoroga?

– Ono što je važno da se desi pre samog „unicorna“ je da svi startapi koji su podizali runde do sada nastave da rastu, šire poslovanje, otvaraju nova tržišta, a samim tim i podižu nove runde finansiranja. Sada nam treba da što više startapa koji su podizali ’pre-seed’ i ’seed’ runde otvore Seriju A, pa dalje B, C… To znači i da je njihov prihod rastao u skladu sa predviđanjima i očekivanim okvirima. Ako se to bude dešavalo, sledeći korak je svakako ’unicorn’, i ja to očekujem u narednih tri do pet godina.

A ono što mislim da je još važnije od samih ’jednoroga’-a su veliki ’exiti’. Nama treba da se desi neka velika prodaja, kao što se desilo Estoncima sa Skajpom, pa da se taj ogroman novac ponovo vrati u ekosistem, delom za pokretanje novih startapa, delom za investicije u neke druge. To iskustvo će nam biti od suštinske važnosti da naučimo lekcije kako da to ponovimo, odnosno da to nije usamljeni slučaj, već da znamo kako se prave kompanije koje vrede više stotina hiljada pa i milijardi dolara.

TSV fond je 2024. godinu započeo sa dve značajne investicije, u srpski startap Reputeo iz Beograda i hrvatski Mindsmiths iz Zagreba. Kako ste se odlučili baš za ove dve kompanije i čime se one konkretno bave? Kakva su vam očekivanja?

– Moram da napomenem da su obe startap kompanije – i Reputeo AI i Mindsmiths, uspele da prođu strogu selekciju internacionalnog ekspertskog tima i uvrste se u portfolio TS Ventures fonda. Reputeo AI je jedan od najperspektivnijih startapova sa naših prostora koji je za kratko vreme uspeo da privuče investicije iz EU, kao i klijente iz SAD i Evrope, a fokusira se na zaštitu brendova tako što se bavi analizom intelektualne svojine kompanija, zaštitom i upravljanjem ovim vitalnim resursima koji utiču na reputaciju i, posledično, na finansijske performanse kompanija. Ulaganje u AI i alate poput Reputea omogućava kompanijama da efikasno štite svoje inovacije, što je od suštinske važnosti u današnjem konkurentnom poslovnom okruženju. Razumevanjem i valorizacijom svoje intelektualne svojine kompanije mogu ne samo da poboljšaju svoju tržišnu poziciju i povećaju vrednost brenda, već i da unaprede svoje odnose sa kupcima, osiguravajući da su proizvodi i usluge koje nude inovativni i u skladu sa najvišim standardima kvaliteta.

Što se Mindsmiths-a tiče, oni već uveliko rade na teritoriji EU, a trenutno se proširuju i na SAD. Nude jedinstveno softversko rešenje bazirano na AI, za komunikaciju sa kupcima na nivou svakog pojedinca, kojom kompanije mogu da ponude personalizovane usluge baš po meri svakog kupca ponaosob. Očekivanja od obe kompanije, ali ne samo od njih nego i ostalih, su najviša moguća i očekujemo da postanu ozbiljni globalni igrači. Ali, dajmo im vremena da porastu i kao kompanije i kao pojedinci, uspeh će onda neminovno doći. Napominjem da je upotreba i primena AI u apsolutnom fokusu danas u svetu i kod razmatranja naših budućih investicija trenutno podrazumevana stvar.

Koliko ljudi je angažovano u TSV fondu, i kako fond funkcioniše? Koliki je budžet fonda za ovu godinu? Koji su glavni uslovi za apliciranje?

– Što se tiče samog fonda i zaposlenih, mi nismo veliki tim, ima nas svega šest stalno zaposlenih, a imamo i tri člana u Nadzornom odboru, koji kontrolišu naše poslovanje. Prosto je tako zakon rekao da fondovi ovog tipa moraju da budu organizovani i mi smo u obavezi da to i primenjujemo. Ono na šta sam ja lično posebno ponosan je tim ljudi iz inostranstva koji je uključen u odabir i rad sa našim startap kompanijama, kao ekspertska podrška. Sa njima fond dobija na dodatnoj težini i verujem da su ključna komponenta neophodna za uspeh na samom kraju. Napominjem da mi kao VC fond imamo ograničen ciklus poslovanja, odnosno prvih pet godina ulažemo novac u startape, a u narednih tri do pet očekujemo da se ti startapi prodaju na tržištu, a mi tako vratimo uloženi novac sa višestrukom zaradom, i do deset puta u odnosu na ukupnu investiciju.

Ukupan budžet fonda iznosi 25 miliona evra za pet godina, namenjenih za investiranje u startap kompanije, odnosno pet miliona svake godine. S obzirom na to da smo ušli u treću godinu poslovanja fonda, mi smo ‘otključali’ trećih pet miliona evra, i za sada idemo jako dobro, prema planu.

Što se uslova za apliciranje tiče, zaista svi startapi su dobrodošli da uđu u proces saradnje sa nama i mogu da apliciraju, nemamo nikakvih ograničenja. Važno je da svi koji planiraju da apliciraju znaju da mi ne nagrađujemo dobre ideje i ne dajemo novac kao zaslugu za to, već investiramo samo u timove i startape koji imaju potencijal da poslovno ‘osvoje’ svet. Što bolje razumeju biznis i način kako da dođu do korisnika globalno, lakše će dobijati novac od investitora. Prosto, mi ne dajemo grantove, mi novac investiramo i zauzvrat uzimamo vlasnički udeo u kompaniji.

Šta je ključno prilikom apliciranja?

– Ključna stvar zapravo leži u odabiru pravog trenutka kada se startap odluči za podizanje runde – naša preporuka je da to bude kada naprave proizvod i nađu prvog klijenta, jer tada će svima dokazati da znaju šta rade. Novac im je potreban za skaliranje svega, tima, tržišta, prihoda. U tom trenutku ja volim da kažem da problem tek počinje, pošto će svi investitori koji su dali novac želeti da se on što pre vrati, i to višestruko, a to znači da sve osim posla za te ljude pada u drugi plan. U tom trenutku počinje jedna trka bez prestanka koja se svakim danom sve više ubrzava i komplikuje. Uspešan kraj je rezervisan samo za one najupornije, najhrabrije i one koji zaista sanjaju velike snove, koji zahtevaju ogromna odricanja, slično kao i u vrhunskom sportu. Princip je jako sličan.

Kakvi su planovi TS Ventures fonda za naredni period?

– Očekivanja od fonda se povećavaju u narednom periodu, imajući u vidu da je naš osnivač i jedini vlasnik Telekom Srbija grupa, najveći telekomunikacioni operator u ovom delu Evrope, koji trenutno posluje na čak 11 tržišta, a koji je u svojoj strategiji transformacije koju je zacrtao u pogledu prelaska na „operatora budućnosti“ jasno stavio do znanja da će digitalne usluge i proizvodi u koje naš fond investira igrati važnu ulogu u njegovom poslovanju, prihodu, ali i uslugama koje će pružati krajnjim korisnicima.

Ova strategija će svakako pomoći i u daljem širenju Telekom Srbija grupe na nova tržišta, a Fond će biti jedan od ključnih stubova transformacije iz tradicionalnog telekomunikacionog operatora u telekomunikacionu kompaniju budućnosti. Malo operatera u svetu i Evropi mogu da se pohvale sa fondom ovog tipa, odnosno samo ulaganje u nove tehnologije može da vam da šansu da i u budućnosti računate na stalan prihod i broj korisnika.

Šta dalji razvoj inovacija znači za srpsku privredu i zemlju generalno?

– Razvoj inovacija i startapa svakako ima ključnu ulogu i može značajno da unapredi srpsku privredu i društvo u celini. Pre svega, startapi kao visokotehnološki proizvodi će našu zemlju repozicionirati i više nećemo biti zemlja jeftinije radne snage, već premijum usluga proizvoda i sadržaja, a samim tim će doći i do stvaranja novih radnih mesta i povećanja produktivnosti i zarada na ovim prostorima, što će na kraju doprineti i ukupnom ekonomskom rastu zemlje. Razvoj novih tehnologija i usluga može diversifikovati našu privredu i smanjiti zavisnost od tradicionalnih sektora.

Inovativne kompanije privlače strane i domaće investicije, što dodatno podstiče ekonomski razvoj. Investitori su često zainteresovani za tehnološke startape zbog njihovog visokog potencijala za rast. Razvoj startapa vodi ka poboljšanju poslovne infrastrukture, uključujući co-working prostore, inkubatore i akceleratore. Ove promene stvaraju povoljnije uslove za preduzetnike i poslovanje uopšte. Startapi često sarađuju sa univerzitetima i istraživačkim centrima, što doprinosi unapređenju obrazovnog sistema, posebno u oblastima nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike. Stvaranje atraktivnih radnih mesta definitvno može smanjiti odliv mozgova i zadržati talentovane pojedince u zemlji.

Razvoj inovacija može pozicionirati Srbiju kao regionalni inovacioni centar i povećati njen kapacitet za izvoz tehnologija i usluga, što će svakako doprineti boljem međunarodnom ugledu zemlje i jačanju njene pozicije na globalnom tržištu.

Za kraj, inovacije mogu direktno uticati na poboljšanje kvaliteta života građana kroz unapređenje zdravstvene zaštite, obrazovanja i drugih ključnih sektora. Takođe, razvoj zelenih tehnologija i održivih rešenja može doprineti ekološkoj održivosti i boljem životnom okruženju kako za nas tako i za generacije koje dolaze.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u junskom broju štampanog izdanja Biznis.rs