Kako do kredita dolaze oni koji nisu u stalnom radnom odnosu

Prvi uslov za dobijanje bilo kakve pozajmice jesu stabilna primanja. Za one koji nisu u stalnom radnom odnosu, koji su zaposleni na određeno ili angažovani po različitim vrstama ugovora, to je neretko vrlo težak i mukotrpan proces.

„Kada je reč o nezaposlenim licima koja imaju neku vrstu ugovora, odnosno dokaza o angažovanju, to jest o trenutnim i budućim primanjima, sve je stvar procene banke i zavisi od više faktora. Prvo o kojim iznosima se radi, koja je visina naknade koju lice prima i koliko dugo. Takođe, važno je i koliko je osoba angažovana i u kakvoj kompaniji“, kaže za naš portal profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić i dodaje da se takve odluke donose u skladu sa kreditnom politikom i pojedinačnom procenom same banke da prihvati rizik.

Prema njegovim rečima, teško je generalizovati jer postoje delatnosti u kojima po zakonu ljudi ne mogu odmah da imaju ugovore na neodređeno vreme, iako su zaposleni. „Takav primer su docenti, vanredni profesori, asistenti, ljudi koji rade u institutima. Iako nemaju ugovor na neodređeno, to ne znači da su oni visokorizični klijenti, već je to posledica propisa u odgovarajućoj oblasti i to se uzima u obzir prilikom razmatranja zahteva za kredit, odnosno ocene kreditne sposobnosti“, ističe Đukić.  

U ovakvim situacijama, kako kaže, instrumenti obezbeđenja poput žiranta, nisu zanemarljiv faktor i mogu ići u prilog odluke o odobravanju kredita. Reč je spremnosti nekoga da preuzme potencijalnu obavezu, ako korisnik kredita nije u mogućnosti da izmiri svoje obaveze.

„Banke jednostavno imaju svoju kreditnu politiku i nisu spremne u pojedinačnim slučajevima da izlaze u susret osobama koje imaju vrlo mala ili neredovna primanja. Jedino uz povećanje prihoda ili poslovnih aktivnosti mogu da se stvore bolji uslovi koji će doneti veću verovatnoću za dobijanje kredita“, napominje profesor Beogradske bankarske akademije.

Da do kredita teško dolaze ona lica koja nemaju stabilna primanja, slaže se i predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović.

“Bilo je slučajeva da neko ko je zaposlen na određeno dobije kredit, ali samo do trajanja ugovora, odnosno na pet, šest meseci i isto toliko rata. Reč je uglavnom o malim iznosima. Takođe, banke su određene klijente prihvatale uz odgovarajućeg jemca, odnosno žiranta, koji ispunjava uslove za dobijanje kredita, koji je zaposlen na neodređeno i ima odgovarajuću platu”, objašnjava Gavrilović.  

Kako napominje, podrazumeva se da banke ne odobravaju kredite onima koji su već kreditno opterećeni i imaju mrlju u kreditnom birou.

“Neke banke recimo ne daju kredite građanima koji su ih tužili. Na primer, ako je neko tužio banku za troškove kredita za prethodnu pozajmicu i sada želi novu, banka mu neće odobriti kredit, iako ispunjava uslove”, navodi naš sagovornik i dodaje da u ovom udruženju savetuju svoje klijente da se što manje zadužuju kod banaka jer sve to papreno košta i opterećuje budžet.