Kako je pala i ponovo se uzdigla Moskovska berza

Teško je ispratiti sve političke i ekonomske posledice dešavanja u Ukrajini u poslednja tri dana. Uz pretnje isecanja Rusije iz međunarodnog SWIFT sistema plaćanja, upad ruske vojske u jednu od najvećih svetskih žitnica poremetio je i rezultate na robno-berzanskim tržištima.

Nije bilo drugačije ni na tržištima kapitala. U četvrtak smo bili svedoci obaranja indeksa na svim svetskim berzama, a Moskovska berza je i zvanično pala, odnosno obustavila trgovanje, pošto je zbirni indeks akcija listiranih na njoj izgubio oko 22 odsto vrednosti za samo 24 časa.

Šta zapravo znači pad berze i koliki je donji prag posle kog se proglašava obustava berzanskog trgovanja?

„Postoje utvrđena pravila svih svetskih berzi da se, ukoliko indeks padne između pet i 20 odsto – što zavisi od zemlje do zemlje i od likvidnosti konkretnog tržišta – zaustavlja trgovanje i potom se proverava da li postoje neke informacije koje su bitne za formiranje cene, a nisu poznate javnosti. To je redovna procedura“, objašnjava za Biznis.rs finansijski analitičar i dobar poznavalac berzanskih tržišta Branislav Jorgić.

Sada se desio jedan globalni događaj sa kojim su svi upoznati, a kao njegova posledica berze su značajno pale, neke jedan odsto, neke pet, a Moskovska više od 20 procenata.

Kada se uvtrdi da nikakav drugi spoljašnji faktor nije uzrok pada, onda se na njoj ponovo uspostavlja trgovanje, kao što je to u petak bio slučaj i u glavnom gradu Rusije. Pored toga, i Wall Street je pozitivno reagovao, trgujući u plusu prvi put ove nedelje.

Što se tiče berze u Njujorku, kada dođe do ratnih kriza američki investitori se uglavnom opredeljuju za dolarske hartije od vrednosti, kaže naš sagovornik, a istovremeno su objavljeni izveštaji o pozitivnom poslovanju američkih kompanija, kao i o snažnom ekonomskom rastu SAD u poslednjem kvartalu 2021. godine.

„Kada je reč o Moskovskoj berzi, očigledno je postojala početna neizvesnost zbog nastale situacije, ali izgleda da je preovladala pretpostavka da će ono kratko trajati, te da se očekuje povratak na, uslovno rečeno, normalnu situaciju u novim okolnostima. Međutim, narednih dana se mogu očekivati dalje oscilacije. U kriznim situacijama dešavaju se preveliki padovi i naknadne korekcije, pa se berze ponašaju poput klatna. To su više-manje očekivane reakcije na finansijskim tržištima“, napominje Jorgić. 

Pitanje je kako će se aktuelna situacija odraziti, pre svega, na cenu energenata, pa sa posebnom pažnjom u kratkom roku treba pratiti kretanje cena naftnih i gasnih kompanija, jer će one posebno biti pogođene krizom, smatra berzanski stručnjak.

Nasuprot tome, one kompanije koje su manje vezane za energetski sektor proći će bolje.