Kamate na revolving kredite namenjene privredi idu gore

Evropska centralna banka (ECB) mogla bi ove godine da podigne referentnu kamatnu stopu u tri navrata, predviđaju ekonomisti. Naime, prema anketi koju je sproveo Bloomberg, Upravni savet banke će podići referentnu kamatnu stopu za četvrtinu boda u julu, a potom u septembru i decembru.

I predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard (Christine Lagarde) signalizirala je da će podržati podizanje referentne kamatne stope ECB u julu, što je navelo ekonomiste na zaključak da gotovo sigurno sledi prvo povećanje za poslednjih deset i više godina.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da je očigledno da je podizanje referentnih kamatnih stopa trend koji je prisutan. Prema njegovim rečima, neke najave ukazuju i da će sistem Federalnih rezervi (FED), odnosno američka centralna banka, takođe ići na povećanje tri puta i da će u zbiru to biti i verovatno nešto više od ECB-a.

“Teško je sa sigurnošću reći. Naime, očekivanja su da će to biti tri puta po 25 poena, što i nije toliko strašno jer je opet ispod jednog procenta za ovu godinu. Moje mišljenje je da verovatno, ako sve ovo bude trajalo sa prisutnim inflacionim očekivanjima, u zbiru to može biti i malo više. Sve je sada licitacija i to će biti prolazna vremena koja će se pratiti, pa ćemo videti”, kaže Grubišić.

Na pitanje kako će se podizanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke odraziti na privrednike i građane koji su zaduženi u evrima, naš sagovornik ističe da kada skoči referentna kamatna stopa, skače i euribor otprilike za neki sličan procenat.

“Dakle, banke će definitivno u zbiru podići tu kamatnu stopu. Skočiće rate i kamate za stambene i sve evroindeksirane kredite građana, ali i za revolving kredite privredi. Koliko tačno, to će zavisiti od poslovne politike banaka, kako će svaka od njih upravljati rizikom i koje su njihove percepcije kada je reč o dugoročnim očekivanjima monetarne politike”, ističe Grubišić.

On kaže da to u nekim slučajevima znači da može da skoči za pola procentnog poena, negde i jedan procentni poen, ali sve zavisi o kojim kreditnim proizvodima je reč.

“To je sada stvar poslovne politike banke. Može da dođe do nešto manjeg skoka ili u nekim slučajevima i nešto iznad, ali to je sada stvar bankarske marže, kako banka upravlja rizikom, i to će se razlikovati na različitim kreditnim proizvodima koje banka ima”, navodi profesor Grubišić.

Naš sagovornik smatra da će doći do blagog poskupljenja kredita ukoliko zbir rasta referentnih kamata bude ispod jednog procentnog poena, ali da je teško prognozirati.

“ECB može da podigne kamatu i za dva procentna poena, pa i tri, to lako može da se desi. Ako skoči za dva procentna poena, onda će to ipak biti nešto vidljivije. U tom slučaju mislim da bi se banke potrudile da zadrže klijente, da bi pojačale ponudu postojećih proizvoda i da to ipak ne bi prevalile na korisnike, već nešto malo i na teret svoje marže”, zaključuje Grubišić.