Kina i SAD produžili trgovinsko primirje do februara

Kineski predsednik Si Đinping sastao se u Beloj kući sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Donald Trump), uz poruku da najveće svetske sile moraju da pronađu način za saradnju kako njihovo rivalstvo ne bi prerastalo u sukob. Si je upozorio na opasnost takozvane Tukididove zamke, odnosno istorijskog obrasca u kojem uspon nove sile izaziva strah i sukob sa postojećom dominantnom silom. Kao alternativu ponudio je dugoročan odnos u kojem bi se kineski i američki interesi preplitali bez odustajanja od sopstvenih ciljeva.

Kineski predsednik je poručio da se razlike između dve zemlje ne mogu ukloniti, ali da mogu biti držane pod kontrolom stalnim političkim dijalogom. Posebno je izdvojio potrebu za redovnim kontaktima između američke i kineske vojske i boljim mehanizmima za sprečavanje incidenata koji bi mogli da eskaliraju. Kao gest popravljanja međusobnog poverenja predložio je i da Kina ugosti 100.000 mladih Amerikanaca kroz programe obrazovne i kulturne razmene, prenosi Guardian.

Tramp je Sija dočekao uz neuobičajeno raskošnu državnu ceremoniju, čime je želeo da pokaže značaj posete i uzvrati za ceremoniju koju je kineski predsednik imao tokom boravka u Kini u maju. Američki predsednik je pritom isticao njihov lični odnos i tvrdio da je tokom prethodnih razgovora ostvaren napredak u trgovinskim pitanjima. Posle zvaničnog dočeka dvojica lidera održala su bilateralni sastanak, a zatim je Tramp priredio državnu večeru kojoj su prisustvovali brojni predstavnici politike i američkog biznisa.

Iza ceremonije, međutim, ostaju ozbiljne razlike koje nisu rešene. Vašington i Peking vode dugotrajan spor oko trgovine i pristupa tehnologiji, dok je pitanje Tajvana jedno od najosetljivijih bezbednosnih pitanja. SAD istovremeno ograničavaju izvoz naprednih čipova, softvera i opreme za proizvodnju poluprovodnika u Kinu, pokušavajući da ograniče njen tehnološki napredak. Zbog toga stručnjaci smatraju da prijateljski ton samita ne znači i trajno otklanjanje glavnih izvora napetosti.

Najkonkretniji rezultat sastanka odnosi se na trgovinu. Trgovinsko primirje koje je trebalo da istekne u novembru produženo je do februara, čime je smanjena opasnost od novog talasa carina. Trampova administracija ipak želi dodatne ustupke Pekinga, pa se od narednog perioda očekuju novi pregovori o pristupu američkih proizvoda kineskom tržištu i drugim trgovinskim pitanjima. Kina je, uprkos prethodnom trgovinskom ratu, nastavila da povećava izvoz, pa njen suficit prema ostatku sveta ide ka cifri od 1.000 milijardi dolara drugu godinu zaredom.

Veštačka inteligencija je pomenuta kao jedno od područja u kojima će se rivalstvo dve zemlje nastaviti, ali i kao moguća oblast ograničene saradnje. Obe strane imaju snažan interes da izbegnu situaciju u kojoj bi tehnološki incident mogao da proizvede šire bezbednosne posledice, ali istovremeno pokušavaju da zadrže prednost u razvoju AI. Zbog toga je teško očekivati da će nekoliko političkih dogovora promeniti suštinu njihovog tehnološkog nadmetanja.

Samit je tako pre svega doneo pokušaj da se odnosi SAD i Kine drže pod kontrolom, a ne da se reše njihovi ključni sporovi. Si je nastojao da pokaže da Peking želi stabilne odnose i prostor za saradnju, dok Tramp želi konkretne ekonomske rezultate i zadržavanje pregovaračkog pritiska. Privremeno smirivanje odnosa ostavlja otvoren prostor za nove dogovore, ali pitanja trgovine, Tajvana, tehnologije i strateškog uticaja i dalje ostaju temelj njihovog rivalstva.