NBS čuva 46,5 tona zlata, a plemeniti metal za građane sve privlačniji oblik štednje

Narodna Banka Srbije nastavlja intenzivno da povećava zlatne rezerve. Nedavna kupovina još pet tona zlata u vrednosti od 350 miliona evra, podigla je ukupne količine kojim naša zemlja raspolaže na rekordnih 46,5 tona. Time su od 2012. godine zlatne rezerve utrostručene, a Srbija je po tome ubedljivo na prvom mestu u regionu.

Analitičari smatraju da je to znak i građanima da sopstvene slamarice barem delimično prebace u zlato. Na taj način, kažu, sigurno čuvaju vrednost ušteđevine od inflacije.

Za 12 godina, pet i po puta je povećana vrednost zlata u našim trezorima – sa 0,6 milijardi evra na 3,3 milijarde evra. Prema podacima Narodne banke Srbije, vrednost zlatnih rezervi u trezorima NBS čini 11,9 procenata naših ukupnih deviznih rezervi.

Zlato kao sigurno sredstvo u krizi

“Zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive, a ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize. Iz ugla centralne banke kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok”, kažu u Narodnoj banci Srbije.

Prema rečima Georgi Hristova, direktora kompanije Taveks zlato&srebro, koristi za private investitore od kupovine investicionog zlata su isti kao i za narodne banke širom sveta. Zlato se pokazalo kao efektivan štit protiv inflacije i kao sigurno sredstvo u periodima krize.

“Ako narodne banke sebe štite od inflacije kupovinom tone zlata, efekat je isti i za građane sa, recimo, 10 grama zlata. Investiciono zlato se pokazalo u proteklih 50 godina kao najsigurnije sredstvo u poređenju sa drugim investicijama, poput nekretnina, kriptovaluta, akcija… Cena zlata u proteklih 50 godina je skočila za 5.800 odsto, što znači da bi 1.000 dolara investiranih u zlato 1971. godine, danas vredelo 58.000 dolara. Inflacija je fenomen od kojeg ni jedna valuta ne može da pobegne. Iz tog razloga centralne banke širom sveta sebe osiguravaju kupovinom zlata, a privatni investitori takođe”, objašnjava Hristov.

Kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, na ovaj plemeniti metal je teže uticati politikama kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti. Kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi zlato smanjuje rizik od kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija.

“Niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito s rezervnim valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diverzifikacije i doprinosi otpornosti finansijskog sistema na potrese iz međunarodnog okruženja”, objašavaju u NBS.

Kako Hristov dodaje, jake zlatne rezerve su osnova pouzdanja za bilo koju centralnu banku i opravdavaju emisiju novca i obveznica, i šalju signal lokalnom stanovništvu, drugim državama i investitorima, da je zemlja stabilna i finansijski potkrepljena.

Srbija ima skoro 15 puta više zlata od Slovenije

U protekle dve godine traje “zlatna groznica“ centralnih banaka širom sveta, koje su kupile više od 2.000 tona zlata. Ove kupovine uglavnom se odvijaju na istoku, sa Kinom i Turskom kao predvodnicima. U Evropi najviše kupuju zemlje centralne i istočne Evrope poput Poljske, Mađarske, Srbije i Češke.

Hristov kaže da Srbija ima ubedljivo najveće rezerve zlata na Zapadnom Balkanu i čak dva puta više nego sve ostale zemlje zajedno. Makedonija je druga, treća Albanija, pa Slovenija, zatim Crna Gora, Bosna i Hercegovina, dok Hrvatska centralna banka ne drži zlato u rezervama.

“Približili smo se Finskoj koja čuva sa 49 tona zlata u svojoj rezervi. Pored toga smo ispred i mnogih drugih evropskih država, poput Slovačke (32t), Češke (30t), Kipra (14t), Irske (12 t) i mnogih drugih”, kaže Hristov.

Iz Narodne banke Srbije dodaju da je po julskom izveštaju Svetskog saveta za zlato, Srbija na 54. mestu u svetu po količini zlata u svojim deviznim rezervama i na 44. mestu po učešću zlata u deviznim rezervama.

U svetu najveće rezerve zlata ima Amerika sa 8.133 tona zlata, zatim Nemačka sa 3.353 tona, Italija sa 2.453 tona, Francuska sa 2.437 , Rusija sa 2.333 i Kina sa 2.265 tonom zlata. Kina u proteklih nekoliko godina masovno kupuje zlato i uvećava svoje rezerve, pa se uskoro očekuje da će da prestigne Rusiju, Italiju i Francusku.

“Kada je u pitanju kupovina investicionog zlata, prošle godine najveća tražnja bila je u Turskoj. Skočila je čak 500 odsto, ali to i ne treba da čudi jer je tamo izuzetno velika inflacija. Građani Turske su masovno kupovali ovaj plemeniti metal i na taj način su spasili svoju ušteđevinu. Investiciono zlato je univerzalan proizvod, svugde u svetu nosi istu vrednost i svugde je prepoznatljiv i unovčiv. To se ne može reći za različite valute i druga sredstva, koja zavise od države u kojoj se nalazite. Investiciono zlato predstavlja osiguranje za vaš novac i ušteđevinu i svako bi trebalo da razmotri kupovinu neke količine”, zaključuje Hristov.