Koliko će biti skuplji porez na imovinu u 2023. godini?

Od 1. januara 2023. godine Beograđani će plaćati veći porez na imovinu. Naime, odbornici Skupštine grada nedavno su usvojili dopune Odluke o visini stope poreza na imovinu, kojima je propisano da porez fizičkih lica za sledeću godinu može biti uvećan najviše pet odsto u odnosu na obavezu iz ove godine.

U skladu sa skokom cena nekretnina dolazi i do povećanja poreza na imovinu, a sama visina obaveze zavisi od prosečne cene kvadrata, korisne površine nekretnine, starosti objekta i poreske stope.

Koliko će građani plaćati porez na teritoriji glavnog grada zavisi od zone i vrste nepokretnosti koju poseduju. Visina poreza na imovinu utvrđuje se na osnovu prosečne cene po kvadratnom metru odgovarajućih nepokretnosti u zoni, koju određuje grad.

Svojom poslednjom odlukom, objavljenom u Službenom listu Grada Beograda, utvrđene su nove prosečne cene nepokretnosti, koje se formiraju se na osnovu cena ostvarenih u prometu. Tako je Grad Beograd podeljen u 14 zona: ekstra zona poslovanja, ekstra zona stanovanja, zatim osam zona – od prve do osme, zona zaštite zelenila 1 i 2, zona ulaznih pravaca i zona specifičnih namena.

Primera radi, aktuelna prosečna cena kvadrata nekretnina za utvrđivanje poreza na imovinu za 2022. godinu u prvoj ekstra zoni stanovanja za stan iznosi 247.720 dinara, dok je za kuću taj iznos nešto manji – 232.110 dinara, a za garaže i pomoćne objekte 104.560 dinara. Cene su najniže u takozvanoj osmoj zoni, gde je prosečna cena kvadratnog metra stana 43.428 dinara, kuće 35.201, garaže i pomoćnih objekata 17.902 dinara.

Ekstra zona obuhvata delove Dedinja i Golf naselja, prva i druga zona stari deo Beograda, centar grada, ali i delove Čukarice, Novog Beograda i Zemuna, treća širi centar – Palilulu, Voždovac, Rakovicu, Čukaricu, udaljenije delove Novog Beograda, Zemuna i Surčin, dok četvrta i peta zona periferiju Palilule, Zvezdare, Voždovca, Rakovice, Čukarice, Novog Beograda, kao i centar Obrenovca, Lazarevca i Mladenovca.

U zoni šest, sedam i osam uglavnom se nalaze rubni delovi grada i sela u okviru opštine Palilula, Zemun (Ugrinovci), Voždovac (Rakovica selo, Pinosavu i Beli potok), Čukarica (Umka, Velika Moštanica, Sremčica i Rušanj), kao i obrenovačka, lazerevačka i mladenovačka sela. Tu su i Surčin, Barajevo, Grocka i Sopot.

U razgovoru za Biznis.rs poreski savetnik Đerđ Pap objašnjava da se porez na imovinu utvrđuje na osnovu tržišne vrednosti nekretnine u datoj, odnosno prethodnoj godini. Odluku o zonama propisuje lokalna samouprava i ona mora da se donese do 30. novembra za sledeću godinu.

“Tržišna vrednost se množi sa brojem kvadrata nekretnine i na to se obračunava porez. Povećanje od pet odsto vrednosti sigurno nije realni odraz stvarnih tržišnih vrednosti nepokretnosti u ovoj godini, jer svi znamo koliko su cene rasle”, ističe Pap.

On ne poriče da postoji problem sa određivanjem zona, jer, primera radi, postoje i nekretnine koje su jako stare, a pripadaju najskupljim zonama. Ipak, kaže da je propis takav da se ne vodi računa o individualizaciji vrednosti pojedinačnih objekata.

“Menjanje ovih propisa zahtevalo bi ogroman rad i formiranje službi procenitelja koje će pogledati svaku nekretninu za koju vlasnik misli da ne pripada vrednosti koju je utvrdila lokalna samouprava. Jednostavno, takav je propis i činjenično je stanje da, primera radi, neka kućica koja je izgrađena pre 100 godina ima istu vrednost kao i velelepne vile koje se grade na nekoj lokaciji”, napominje Pap.

Naš sagovornik podseća da na visinu poreza utiče i to što obveznik stanuje u nekretnini čiji je vlasnik. Ukoliko je njegovo prebivalište prijavljeno na toj adresi porez na imovinu umanjuje se za 50 odsto, a najviše 20.000 dinara.