Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
PRIVREDNICI VERUJU U RAST INVESTICIJA

Privrednici oprezni pri uzimanju kredita, ali očekuju rast investicija, kaže Zoran Petrović za Biznis.rs

BankeIzdvajamoNovac

24.1.2021 09:02 Autor: Gordana Bulatović 0

Privrednici oprezni pri uzimanju kredita, ali očekuju rast investicija, kaže Zoran Petrović za Biznis.rs Privrednici oprezni pri uzimanju kredita, ali očekuju rast investicija, kaže Zoran Petrović za Biznis.rs
Diversifikacija izvora prihoda je stvar na kojoj privrednici trenutno uspešno rade. Pandemija je ubrzala neke trendove i to pre svega u oblasti digitalizacije poslovanja,... Privrednici oprezni pri uzimanju kredita, ali očekuju rast investicija, kaže Zoran Petrović za Biznis.rs

Diversifikacija izvora prihoda je stvar na kojoj privrednici trenutno uspešno rade. Pandemija je ubrzala neke trendove i to pre svega u oblasti digitalizacije poslovanja, kaže za portal Biznis.rs Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke i predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji.

Na pitanje portala Biznis.rs da li su privrednici sada, u vreme pandemije, oprezniji kada je u pitanju zaduživanje zbog novih investicija, Petrović napominje:

“Naravno da su ljudi oprezniji. Ali, istovremeno, u anketi članica Američke privredne komore – dve trećine njih očekuje rast investicija u 2021. godini. Prema poslednjim dostupnim podacima iz trećeg kvartala 2020. godine, učešće investicionih kredita u novoodobrenim se smanjilo na 25 odsto. Logično – najveći deo novoodobrenih kredita privredi odnosio se na kredite za likvidnost i obrtna sredstva, 61 odsto”, navodi predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke i predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji.

Zgrada Reiffeisen banke u Beogradu
Foto: Shutterstock

Banka koju Petrović već dugo uspešno vodi ponudila je svojim klijentima mogućnost odlaganja obaveza po kreditima, u skladu sa Odlukom o privremenim merama za banke u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u uslovima pandemije NBS, sredinom decembra prošle godine.

“Za sada ovu mogućnost koristi nekoliko hiljada naših klijenata, najviše u delu poslovanja sa građanima”, naglašava Petrović.

Euribor nikada nije bio niži. Deo građana kalkuliše da bi, pri trenutnim iznosima rata, bili u poziciji da bez problema izmiruju rate i zato planiraju da uzmu dugoročne kredite. Deo stručne javnosti smatra da ta neopreznost i pogrešna procena platežnih mogućnosti neke građane može dovesti do problema koje su nekim klijentima donele pozajmice u švajcarskim francima.

“Usled niskih kamatnih stopa koje su na istorijskim minimumima, tražnja za stambenim kreditima raste na svim tržištima, pa i u Srbiji. Procene govore da će kamatne stope u srednjem roku ostati na niskim nivoima”, ističe Petrović i dodaje:

“U skladu sa važećim propisima, banke su u Srbiji dužne klijentima prvo da ponude stambeni kredit u dinarima, što banke i čine. U slučaju odbijanja klijenta, ponuđena alternativa je kredit u evrima, što je i dominantna valuta u kojoj građani štede. Naravno, uvek je bolje zadužiti se u valuti u kojoj ostvarujete i primanja i ne gledati samo na razliku između kamatnih stopa. I ta razlika između kamatne stope na evre i dinare je sada takođe na istorijskom minimumu”.

U Srbiji se već dugi niz godina promoviše dinarizacija. Ipak, čini se da smo još uvek daleko od nje.

“Verujem da u tom pogledu Srbija neće biti ništa drugačija od nekih drugih zemalja poput Poljske, Mađarske, Rumunije… Hiperinflacija iz devedesetih je teško nasleđe”, konstatuje Petrović.

On podseća da je za to potrebna makroekonomska stabilnost u dugom vremenskom periodu, ali i da je Srbija na tom putu.

“Inflacija je već dugi niz godina niska, inflaciona očekivanja su usidrena, a dinarske stope na istorijskom minimumu. Učešće dinarskih plasmana građanima i privredi raste i prema poslednjim dostupnim podacima Narodne banke Srbije za treći kvartal 2020. iznosi 36,6 odsto, što je za tri procentna poena više nego u istom kvartalu 2019. godine. Na depozitnoj strani – učešće dinara je za isti period iznosilo 39,2 odsto, što je gotovo za četiri procentna poena više u odnosu na isti period 2019. godine. I učešće dinara u javnom dugu je na istorijskom maksimumu, od skoro 30 odsto”, zaključuje Zoran Petrović.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...