Rastuća pasiva naduvala berzanski balon do istorijskih rekorda

Bilioni dolara koji su se slivali u fondove koji rukuju pasivom poslednjih godina su naduvali vrednosti, radikalno preoblikovali američko berzansko tržište, istovremeno ga izolovavši od opasnosti koje postoje na održivom tržištu koje redovno beleži i padove vrednosti akcija.

Globalni makro strateg u brokerskoj kući StoneX, Vinsent Delard (Vincent Deluard) tvrdi da su tokovi novca bez presedana doveli do strukturno veće procene vrednosti akcija koje su prekinule fundamentalne kompanijske mehanizme, donele korist velikim i rastućim akcijama na račun vrednosti malog kapitala i rezultirale smanjenjem obima trgovanja i kraćim životnim vekom.

„Veliki broj dokaza sugeriše da je porast finansijskih obaveza odigrao veliku ulogu u naduvavanju tržišnog balona na berzi u poslednjoj deceniji“, rekao je Delard. „Ako je povećanje pasive glavni razlog trenutnog ‘bikovskog’ tržišta, do održivog tržišta na kome postoje i padovi, može doći samo ukoliko se pasivni sektor smanji“, prenosi njegove reči Financial Times.

Krajem jula, 7,3 milijarde dolara držano je u pasivnim otvorenim fondovima i ETF hartijama od vrednosti, kojima se ulaže prvenstveno u američku imovinu, prema Morningstaru. Ulaganja zasnovana na čitavim berzanskim indeksima takođe su brzo rasla u nekim evropskim zemljama.

Delard tvrdi da je ovaj prelazak sa „osetljivih na cene“ investitora u aktivu na obaveze zasnovane na „procenu vrednosti“ odigrao presudnu ulogu u podsticanju vrednosti akcija.

Njegovi podaci pokazuju da takozvani Šilerov odnos (Shiller’s Ratio) cena i zarade u indeksu S&P 500, prema cikličnim prilagođavanjima između 1881. i 1993. godine (kada je pokrenut SPDR S&P 500 ETF (SPI) – prvi američki ETF, sa prosekom od 15,4) nije nikada pokazivao ovakve trendove.

Međutim, Šilerov odnosa cena i zarada naglo je porastao od 2003. godine naovamo, i sada je na rekordnih 38.

Delard ne pripisuje sve ovo povećanje rastu fondova koji ulažu u pasivu. Kolaps kamatnih stopa i kolosalne kupovine centralnih banaka od Svetske finansijske krize 2008. godine „verovatno su odigrali veću ulogu“ u ovom sveobuhvatnom rastu cena.

No, on ističe da je povećanje pasive kojom se trguje doprinelo sa 27 odsto uvećanja ovog odnosa. Važno je napomenuti, kaže ovaj finansijski analitičar, da je pomenuti obrazac najverovatnije međunarodnog karaktera, odnosno da se proširio na tržištima i izvan SAD, piše Financial Times.