Samo dve banke u Srbiji odobravaju kredite strancima

Stambeni krediti već nekoliko godina imaju izražen trend rasta, čemu doprinose pozitivni trendovi na tržištu nekretnina, uključujući i kontinuirani rast broja završenih stanova od 2016. godine, kao i povoljni uslovi zaduživanja i rast raspoloživog dohotka.

“Tražnja stanovništva za kreditima rasla je i od proglašenja pandemije korona virusa. Konkretno, u vezi s rastom stambenog kreditiranja, Narodna banke Srbije donela je odluku da snizi propisano minimalno učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti sa 20 na 10 odsto, kao i da smanji minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima banaka”, navode iz centralne banke.

Međutim, osim domaćih kupaca sve češće su nekretnine u Srbiji zanimljive i strancima.

Prema rečima kreditnog savetnika City Experta, Snežane Vukmirović, glavni kreiterijum za određivanje rezidentnosti je prostor, a ne državljanstvo. Rezidenti su sva fizička lica sa stalnim boravkom u određenoj zemlji, dužim od godinu dana, bez obzira na državljanstvo.

Oni podležu poreskim obavezama, poreskoj kontroli i ostalim oblicima zakonske regulative.

“Sa druge strane nerezidenti imaju ograničenja na većinu bankarskih transakcija, kao i na kreditiranje, dok strance rezidente banke finansiraju pod istim uslovima kao i državljane Republike Srbije. Stranci rezidenti imaju ista prava i uslove”, navodi Vukmirović.

U Srbiji postoje samo dve banke koje nude mogućnost kreditiranja nerezidenata ili rezidenata zaposlenih u inostranstvu.

Najčešći interesenti za stambene kredite su nerezidenti srpski državljani koji žive i rade u inostranstvu. Oni mogu aplicirati za dve opcije stambenih kredita, za pozajmice indeksirane u dinarima ili evrima.

“Dokumentacija koja je potrebna za podnošenje zahteva ne razlikuje se mnogo od one koja je potrebna srpskim državljanima pri podnošenju zahteva. Pored potvrde o zaposlenju, prometa po računu, predugovora i dokumentacije za nekretninu koja se prometuje, banka će zatražiti izveštaj kreditnog biroa u Srbiji, ali i u zemlji iz koje kreditni kupac dolazi”, objašnjava kreditna savetnica.

Ona napominje da je veoma važno znati da se, shodno Zakonu o deviznom poslovanju, sredstva obezbeđenja kod čisto deviznog kredita mogu uzeti samo od nerezidenta.

“Drugim rečima, ako bi se hipoteka uspostavljala na stan koji se kupuje, prodavac bi trebalo da ima nerezidentni status, ili se može dati neka postojeća nepokretnost koja je u vlasništvu nekog drugog nerezidenta”, kaže Vukmirović.

Ona kaže da interesovanje stranih državljana za kupovinu nepokretnosti u Srbiji postoji, ali da su to uglavnom kupovine stanova u Beogradu koji se isplaćuju u gotovini, dok su kreditni kupci češće državljani Srbije koji žive i rade u inostranstvu.

Kada je reč o kamatnim stopama, one su varijabilne i kreću se od 3,75 odsto plus šestomesečni Euribor do 6,50 procenata plus šestomesečni Euribor, u zavisnosti od tipa kredita.

“Stambeni krediti mogu biti za rezidente državljane republike Srbije sa prihodima u Republici Srbiji. Zatim za rezidente koji su strani državljani sa prihodima u Republici Srbiji. Takođe, stambeni krediti se mogu odobriti rezidentima koji su državljani i stranim državljanima sa prihodima van teritorije Republike Srbije”, zaključuje Snežana Vukmirović.

Podsetimo, prema podacima Narodne banke Srbije, ubrzani rast stambenih kredita traje od sredine prethodne godine, od kada beleži dvocifrene međugodišnje stope rasta.

Poređenja radi, rast stambenih kredita je u 2011. godini, po isključenju efekta promene deviznog kursa, iznosio 7,4 odsto (prirast od 21,5 milijardi dinara), dok je u oktobru 2021. godine ostvarena međugodišnja stopa od 16,8 odsto.

Nominalno posmatrano, prirast stambenih kredita u deset meseci 2021. godine (65,8 milijardi dinara) za više od 30 odsto veći je u odnosu na celu prethodnu godinu, a učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima povećano je za gotovo dva procentna poena u odnosu na kraj 2020. i u oktobru je iznosilo 38,5 odsto.