Težak put domaćih preduzeća do bankarskih kredita

Sektor malih i srednjih preduzeća (MSP), veoma značajan za privredni razvoj Srbije, ima izražene potrebe za dodatnim finansijskim sredstvima budući da se ove firme suočavaju sa stalnim izazovima u pogledu likvidnosti.

Kreditna sposobnost MSP često nije zadovoljavajuća, tako da veoma teško dolaze do finansijskih sredstava za finansiranje sopstvenog razvoja. Budući da im je bonitet uvek na granici prihvatljivosti, kreditori često izbegavaju odobravanje kredita ovom sektoru, čak i uz visoke kamatne stope, jer je izražen kreditni rizik.

Poslovni konsultant iz agencije TYB Consulting, Milica Trifunović objašnjava da je procedura odobravanja kredita pravnim licima mnogo zahtevnija u odnosu na odobravanje pozajmice fizičkim licima.

“Kada su u pitanju fizička lica, ono što znamo jeste da se proverava kreditni biro, prosečna zarada u poslednjih tri ili šest meseci i banke zahtevaju da fizičko lice prima redovno zaradu i da ima otvoren tekući račun u toj banci minimum tri meseca, a kod nekih banaka i do šest meseci. S druge strane, uslovi su za privredna društva: redovno izmirivanje kreditnih obaveza, redovno izmirenje poreskih obaveza, održivost biznisa, stabilno i pozitivno poslovanje duže od dve godine”, objašnjava Trifunović.

Kada je reč o privrednim društvima, banke prvenstveno pri odobravanju kredita proveravaju status klijenta u kreditnom birou. Proverava se da li je klijent već opterećen kreditima, jemstvima, da li je redovan u izmirivanju obaveza, praksa je da se dostavi i uverenje o izmirenim poreskim obavezama.

Takođe, banka proverava da li je klijent bio u blokadi u prethodnom periodu.

“Nakon prvih provera, banke analiziraju bilanse klijenata, najčešće za prethodne dve godine i bruto bilans za tekuću godinu. Važno je da preduzeće posluje sa pozitivnim rezultatom, kao produkt zdravog biznisa. Struktura potraživanja od kupaca i struktura obaveza prema dobavljačima analizira se na osnovu dostavljenih analitičkih kartica”, ističe Trifunović.

Da bi privrednom društvu bila odobrena bankarska pozajmica vrši se celokupna analiza bilansa iz čega se izvodi zaključak o likvidnosti, solventnosti, profitabilnosti i rentabilnosti klijenta.

Posmatraju se dospela i nedospela potraživanja, kao i dospele i nedospele obaveze, zatim prosečan period naplate potraživanja i plaćanja obaveza, kao i to da li postoje sporna i otpisana potraživanja.

“Ekonomska logika nalaže da je prosečan period naplate od kupaca kraći od prosečnog perioda plaćanja obaveza. U zavisnosti od visine traženog kredita banka posmatra i imovinu preduzeća koja bi mogla biti dodatno obezbeđenje za kredit. Ukoliko klijent ima povezana pravna lica, banka može analizirati i njihove bilanse i poslovanje, i eventualno ih prihvatiti kao jemca. Na zaključak utiče i vrsta delatnosti i priroda privredne grane u kojoj klijent posluje”, navodi za Biznis.rs poslovni konsultant Milica Trifunović.

Mnoga preduzeća i nakon detaljnih analiza budu odbijena za dobijanje kredita.

Naša sagovornica kaže da je blokada poslovnih računa u dužem vremenskom periodu najčešće razlog odbijanja, kao i neredovnost u izmirivanju postojećih kreditnih obaveza, poslovanje u rizičnoj privrednoj grani, ali i nemogućnost adekvatnog obezbeđenja u vidu garancija, hipoteka i slično.

“Kada su u pitanju mlada preduzeća, u najvećem broju slučajeva zahteva se poslovanje od minimum dve godine. Kada se analizom ustanovi da kreditna sposobnost kompanije nije adekvatna za servisiranje kreditnih obaveza, klijenti najčešće budu odbijeni.

Kada je reč visini kredita koji može biti odobren privrednom društvu ne postoje zakonska ograničenja, već je visina kredita predodređena analizom i projekcijom budućeg poslovanja klijenta, kao i garancijom koju može da obezbedi.

Kako su za naš portal ranije izjavili iz Udruženja banaka Srbije (UBS), priroda kreditne podrške malim i srednjim preduzećima veoma je specifična.

“Naime, radi se o poslovnim sistemima koji imaju skromnu kapitalnu bazu, relativno kratku istoriju poslovanja, skromne godišnje iznose prihoda i profita, sekundarnu ulogu u pripadajućoj delatnosti. Osim toga, veoma često se susreću sa brojnim finansijskim teškoćama, naročito u početnim periodima poslovanja. Samim tim se veoma često pojavljuju kao tražioci odgovarajućeg iznosa sredstava“, kažu iz Udruženja banaka Srbije (UBS).

Prema njihovim rečima, kada je reč o javnim programima podrške koji se oslanjaju na javne izvore finansiranja u Srbiji, najintenzivnija finansijska podrška se pruža putem Fonda za razvoj Republike Srbije i Nacionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.

„Fond odobrava različite vrste kreditne podrške preduzećima u Srbiji, uključujući i kredite za početnike u biznisu, odnosno startap kredite. Zajmovi se odobravaju u skladu sa standardnim uslovima: rok otplate kredita je do pet godina, uz grejs period od godinu dana. Kamatna stopa je između 2,8 i 4,5 odsto, u zavisnosti od polaganja sredstava obezbeđenja i vrste obezbeđenja“, objašnjavaju naši sagovornici.

Kada je reč o vrstama obezbeđenja povrata kredita, modaliteti su različiti: bankarska garancija, menični aval, blanko menice, zaloga na pokretnoj stvari, hipoteka prvog reda na nepokretnosti. Amortizacioni plan otplate kredita iz sredstava Fonda zasniva se na tromesečnim anuitetima, pri čemu se primenjuje valutna klauzula.

Osim direktne kreditne podrške, Fond odobrava i plative garancije za obezbeđenje kod poslovnih banaka u iznosu od 100 odsto. Minimalne i maksimalne granice do kojih Fond odobrava garancije zavise od pravnog statusa klijenata.