Vezivanje rublje za zlato nije održivo rešenje

Može li Rusija da stvori novi zlatni standard, pitanje je koje se u medijima provlači nakon najava ruskih vlasti kako će nacionalnu valutu stabilizovati i prodajom zlatnih rezervi koje je ova država nagomilala u proteklim godinama, pitaju se stručnjaci Auro Domusa, lidera na tržištu plemenitim metalima u Hrvatskoj.

Rusija trenutno drži gotovo 3.000 tona zlatnih rezervi, vrednih oko 140 milijardi dolara, što je peta najveća zaliha zlata u svetu.

Zapadne države uključile su trgovinu zlatom i plemenitim metalima u popis sankcija nametnutih Rusiji. To je jedan od razloga – uz već ranije poremećaje u logističkim lancima izazvane pandemijom korona virusa – zbog kojih je u prvom kvartalu ove godine na evropskom tržištu došlo do zastoja u snabdevanju investicionim zlatom.

Dodatni razlog je i povećana potražnja za plemenitim metalima, kao očekivana posledica političkih i ekonomskih nestablinosti. U kriznim situacijama, naime, zlato dobija na vrednosti jer se smatra najsigurnijim ulaganjem. To je pokazala i situacija u Rusiji, gde su građani pohrlili da svoju imovinu iz rublji prebace u zlatne poluge i zlatnike.

Prema izveštaju Sberbanka, kupovina plemenitih metala u Rusiji učetvorostručila se tokom marta.  

Kako ocenjuju zapadne obaveštajne agencije, postojale su naznake kako Rusija koristi svoje zlatne rezerve kao sredstvo zaobilaženja sankcija. Zbog toga je američko ministarstvo finansija izdalo saopštenje kako zabrana trgovine s Rusijom uključuje i zlato, pozvavši se na izvršnu odluku koju je potpisao predsednik Džo Bajden (Joe Biden).

Isti recept, kako bi onemogućile Putinov režim u stabilizaciji rublje, iskoristile su i druge zapadne ekonomije. To, naravno, ne isključuje mogućnost da Rusija zaobiđe sankcije trgujući s Kinom ili bliskoistočnim državama, ali takav scenario teško da će dovesti do uvođenja novog zlatnog standarda u svetu, smatraju analitičari Auro Domusa.

“Čini se da Rusija, koja je drugi najveći proizvođač zlata u svetu, ima poteškoća s prodajom investicionog zlata. Godišnje, ruske kompanije eksploatišu iz rudnika oko 340 tona zlata, vrednog oko 20 milijardi dolara, koje teško mogu prodati usprkos povećanoj kupovini unutar zemlje. Kako bi pokušala rešiti taj problem, u razdoblju od početka aprila do 30. juna, Rusija je definisala fiksnu cenu zlata na nivou oko 5.000 rubalja za gram, što je oko 25 odsto ispod aktuelne tržišne vrednosti ovog metala”, kaže Slaven Sviličić, direktor sektora investicionog zlata u Auro Domusu.

Prema njegovim rečima, upravo to „fiksiranje“ vrednosti podseća na situaciju u Sjedinjenim Američkim Državama od 1879. do 1914. godine, kada je cena zlata bila postavljena tako da jedna unca ima vrednost 21 dolar. Kasnije je ta vrednost povećana na 35 dolara za uncu, što je važilo do do 1971. godine, kada je predsednik Nikson (Richard Nixon) onemogućio konvertibilnost dolara u zlato, da bi 1973. godine zlatni standard bio ukinut.

“Upravo zbog ove sličnosti, deo ekonomista veruje kako Rusija pokušava da uspostavi sopstveni zlatni standard, ali iako se takva opcija može uspostaviti unutar zemlje dekretom vlasti, teško je verovati da on može zaživeti na globalnom nivou”, poručuje Sviličić.

Ipak, kako kaže, ovaj potez Rusije mogao bi odigrati ulogu u zaustavljanju depresijacije ruske valute, koja bi bila direktno vezana za cenu zlata. U tome je Rusija bila i delimično uspešna, jer je rublja povratila značajan deo izgubljene vrednosti od početka sukoba u Ukrajini. Kako bi pojačala značaj ovih operacija, Rusija je najavila i mogućnost plaćanja gasa u zlatu.

Međutim, aktuelna situacija u Rusiji mogla bi imati suprotne posledice od onih koje Rusi očekuju.

“Iako je ruska valuta povratila deo izgubljene vrednosti u odnosu prema dolaru, međunarodna cena zlata i dalje je načelno veća od one koju je ruska vlast postavila kao fiksnu. Ako uzmemo u obzir povećanu potražnju koja je posledica globalnih nesigurnosti, kao i situaciju zabrane trgovanja ruskim zlatom koje čini oko 10 odsto godišnje svetske proizvodnje, logično je u okvirima povećane potrošnje i smanjene ponude očekivati dodatni skok cena plemenitih metala. U takvom makroekonomskom okruženju, pojavljivaće se sve veći raskorak između fiksne cene u Rusiji i cene zlata na međunarodnim berzama, zbog čega će se priča o novom zlatnom standardu pokazati neodrživom”, smatra Sviličić.

U odnosu na početak sedamdesetih godina, kada je vrednost zlata bila fiksirana na 35 dolara, sada je ona oko 1.930 dolara, što je 55 puta više, u šta je svakako uračunata i višegodišnja inflacija, pored drugih faktora. Novo vezivanje zlata uz nacionalne valute oduzelo bi plemenitim metalima ključnu ulogu osigurača koju je imalo u proteklih pola veka, što su još dva dodatna razloga zbog kojih se ideja o “novom zlatnom standardu“ čini nerealnim na globalnom nivou.